Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКНХ 23:-* Она и не може много њих прпмпти, јер мора доста времена посветити Литки. То је скупа невоља — рече Полањецкн. — Дао би Бог да јој бар тај Рухенхал помогне. Његово весело лнце за часак покри пстннита туга, У тај пар Марпна погледа на њега погледом пуним слмпатије и по други пут номислн: — Мора да је одиста добар човек. Пан Плавицки поче говорити као за се: Машко, Машко... П он је облетао око Марине. Алп га она ннје мирисала. А што се тиче нмања, сад су му цене такве. да .је жали Боже... Машко баш тврди да'.је под тим условима угодно куповати. У том се обед сврши, одоше у салои на каву, и док се она пила, пан ГГлавицки се шалио на рачун Гонтовскога, нашто се навикао, кад бн бпо расположен, а што .је овај младнћ нодносио триљиво из обзира према Марини, али му се на лицу могло читати: „Да није н.е, кост ти на кости не бн остала!" После каве седе Марина за клавир а за то времејој отац састављао насијанс.1 Она није свирала богзна како, алн ,јој се лепо цртало светло н мпрно чело над пултом. Кад би око пет часова погледа пап Плавпцкн на дуварски часовник и рече: ■— Нема Јамишових да дођу. — Доћн ће — одговорн Марина. Али од тог тренутка мало тек па ће ногледатп на часовник п објављивати ту новину: како Јамишових нема, Најзад око шестог часа рече потмуло: — Морало се штогод десити. У том тренутку био .је Полањецки код Марине, која му рече полако: — Ето невоље! Тамо за цело нцје бпло ничег лошег, али ће тата бити нерасиоложен цело вече. Хтеде Полањецки у првн мах на то да одговори: да ће сутра бптн веселијп, пошто поодсиава мало, алн кад угледа на лицу Маринину исту забринутост, одговори: У колико се сећам они нису далеко. Пошљпте кога да види шта је. 1 Н(‘ки мозаик нз комада,