Дело

336 Д Е Л 0 тање нрснуо у смнјех, те и Ошкопцу дође да удари у смијех. Начпнп облак дима пред лицем, па питајући се, нашто ће фратрнна најпослије да дође, послије таког увода, настави гласно: „Како не бих ншао к љекару, душевнн мој оче? Даомпјемаст п прашак.“ — Па нншта не иомаже, је ли? запита парох, очевидно с увјерењем да лп.јековп не помажу. Јер колпко и колнко нхје он узалуд измијењао и потрошно, не би ли постигао да му „тпјело буде послушно", како манастирцн кажу за упорна црнјева. од чега је он веома патио! — Г1а као увијек! рече Ошкопац. Фратар рече у себи: „Е, сад је врпјеме, да почнемо о Богу!“ Али у томе маху његов се поглед сусрете са Капнтановим п фратру се учини, да га жпвотпња гледа нодругљнво, лукаво, с њеком намјером. с неким очекпвањем, — некако буди Бог с нама! како друге животпње не могу гледатн! Све приче о Ошкопчеву псу дођоше му на ум, а сјети се н онога што је читао о сатанпзму, те га трнцп нодиђоше. Још му се учини да је Ошкопац брзо заокружио погледом око дворишта, као да се увјерн е нема у близинп нпкога, да му прсти уздрхташе п да их је два трп иута несвјеспо примицао ка пушцн. те сејадник узврпољи и само рече: — Е, збогом, мој добри Јурага! Е, Бог ће помоћи. — Збогом пошао, мој душевни оче Анђеле, рече Ошкопац, а шапну Капитану: „Хоп! Цап!“ нашто овај испрати пароха горе него што га бјеше дочекао. Фра-Анђел стаде одмицати доста жпво. Пошто се добро одмакну, рече: „Па, ето, учинпли смо што је главно, споменули смо нме божје! Уф!“ Угледавши трн Затрнчанина, који га чекаху крај пута, он расклопи Бревцјар н даде им знак руком, да га не прекндају у молнтви. А, прве недјеље, пред црквом послије мисе, на питања, он само наду образе и затресе рукама, што сви разумјеше да значи: „Покушао сам. па ето вндјећемо. видјећемо!...“ Тада се створи друга ирича, наставак првој. како је затрначки фратар покушао да пстјера сотону из Ошкопца Жагрнновића, п како је у сред преклпњања Ошкопов пас проговорно н рекао: „Залуду тн мука, вратре, ми смо његовп п остајемо његовп!...“ Тај догађај бјеше приједмет разговора тртарском крају цнјелота л>ета. ЈБетина је била врло добра, — особито бајами ро-