Дело

338 Д Е Л 0 Ја сам пз Шврљуга, ваша најамннца има двије године. Бјаху на прагу. Најамница се пропе на нрсте и гледну преко младнна рамена, па рече: — Ето се враћају, хвала Исусу! Хвала светој Марији, неће бпти зла! Млада, сва цептећи, гледну по мрачној нриземној просторнјп. На средини гораше ватра и дјечко вртијаше на ражњу големо пециво. Близу огњпшта бјеше постављена сннска округла трпеза и око ње поређанп сточићи. У једном углу вндје њеколико бачава и разбој, у другом, пред иконом, запаљену воштаницу. Слушкиња омјери погледом нову господарку. Бјеше повисока, стамена, као од мрамора отесана. Дрне јој очн, и у оном страху, гледаху умпљато. Само да јој кожа бјеше бјеља, па да јој, по „шесности“, не нађеш друге у тртарском крају, али јој уши бијаху сасвим црне, образи њешто мање, па опет кожа на саставку вилпце и врата, црна као и уши, — што се већма истицало под новом повезачом. II млада се обазрије и видје пијану гомилу, која се моташе н нрнмицаше; сви су говорили у један мах, али је очевидно било, да су се оканули напада. Тада она отиде пред икону и клече. У дворишту жагор је подуже трајао, па из њега продрије сплнп капнтанов глас, који се успловао, да се покаже весео: — А гдје је моја послушннца, моја Бнла? Јадно дијете, какав дочек! Допста се препала н негд1е се сакрила! 0, Била! Гдје лн је? — Ено је иред Госпом! рече најамница, која се не бјеше макла, него стојаше с пушком, као на стражи! Ан! учини капптан у чуду гледајући обје женске, једну у молитвп, другу оружану... Шта ћеш тн ту, блеко женска! Шта ће ти та црваљика? Носн то, лудачо, и настој око вечере!..- А гледајте моје дике, моје послупшице, како се скруншла пред Блаженом! Вндпш ли, то јој је била прва ствар! То је лијепо, то на добро слутн, — благо нам свима, кад је богомољна! Хајдемо и ми! Ред је, прцје свега да изговоримо рожарнје! Кум Пнрика, Мнјо, Антун п тетка Марта, отетураше се за домаћином п наврсташе за младом. Стара клече до младе. Њнх