Дело

Д Е Л 0 Друго, да ми се тада квари воља ;за радом и да од тог глупнм. Одмах ти се ја тргнем п почнем на врат на ное мастити памучну тканину. Затим сам стао овако себп говорити: Свако створење има права на живот; да лн је то глупо пли паметно не мења ствар; тек има. Треба живети, али и животом се користитп у чем год можеш. II ја хоћу да се користнм. Васковски истпна вели: да ми Словени не успевамо да се на том зауставимо, али се то тако само вели. Да у новцпма не успевамо, то је за невољу истпна. Али ја велим у себи: сем новаца нма још две ствари спокојство и знате још шта — жена. Човеку треба неко с ким ће делнти и зло и добро. После ће доћп смрт лепо! Кад она дође крај је свему. „Тћа! 18 по! шу ћшшевн!'4 — што је рекао Енглез. Међутим ваља имати кога коме ће човек оставити што има и што заради, било новац. било зараду, било славу... Да су на месецу све самн дпјаманти од тога никакве користи, јер нема никога да им зна вредностп. Тако и човек мора имати кога, који ће га познавати. А ја велим па ко ће ме и познати, ако не жена, само ако буде добра,. поуздана, моја и да је свим срцем волим. То је све што би се могло пожелети, јер то доноси спокојство — а то је једпно што има свога смисла. Ја то говорим не као песник, него као човек реалиста и трговац. Имати уза се и другу главу, то је цнљ. А после тога нека буде што год хоће. Ето мојега мудровања. Полањецки је тврдио да говори као трговац, али је говорио као што би говорио човек, јер је тако на њега утицало оно летње вече н присуство ове младе девојке, која је у многом погледу одговорила оном што је он мало час пзнео. Мора да је то и Полањецкому пролетело кроз главу, јер се он њој обратп и рече: — Ето ја тако мислим, али то обично не пзносим на пазар. А што је то тако сад испало ево да признам да госпођа Емнлија има пуно право: вама се човек приближи за један дан впше, него другому женскому за годину дана. Ви мора да сте прекомерно добри! Баш бих грдно био погреншо да нисам дошао у Кремјењ. Долазићу од сад колнкогод ми то ви допустите. — Долазите... што чешће. — Хвала. Он јој пружн руку, а и она њему, као у знак прпмирја. Ах како се п он њој допао са својнм чистим, мушким лнцем, са својим црним власима, неком снагом у спољашности, са