Дело

402 Д Е Л 0 III Сутра дан тек што забелн дан Плавпцкова се трже иза сна. Њој се сад учинило да је синоћ попустила једној струји да је занесе више него што бп ваљало и да је према Полањецком била просто кокета. Нарочпто јој то бп некако неугодно што је Полањецки дошао к њима као поверплац. Јуче је то била заборавила, а данас рече сама себи: „Зацело ће њему пастп на намет да сам га хтела уловити или ублажити“ — и прп тој помисли јурну јој крв у образе и у чело. По природи је била честпта и веома поносита, те би јој ускипело чпм би могла помислити да ће јој когод пребацнтн да нешто ради с нарочнтим рачуном. Сад пак осетивши да је такав суд могућан унапред осетп као неку љутњу на Полањецкога. А од свега је највише тиштала једна мнсао: што је знала да у Кремјењу обично пара пару не стиже, да новаца нема и ако је и било у будућности каква изгледа са парцелисањем Магјеровке нгто отац неће хтети нн да чује о том, јер је друге дугове сматрао за прече од дуга Полањецкому. До душе она се зарицала у себи да ће учпнити све што буде њој у власти: да се Полањецком исплати потпуно п пре свих других, али је знала да неће бог зна шта моћп да постигне. Отац јој је радо допуштао да управља економијом али новчаним стварнма управљао је сам и ретко би кад примао њено мњење. Његова се улога у том погледу састојала да се испречи пред свим и свачим, да обећа а никад не испуни, да пролонгира и да износи измишљена лица п наде као стварне. А како је тражење наплате у хипотеке на племићска имања сама собом тешка н ваздан заплетена, а пзговарање лако те се може продужавати до миле воље, то се пан Плавицки задржао у Кремјењу благодарећи баш тому својему систему. Најзад загрози све то како неуклоњпвом тако и потпуном пропашћу, па ппак старац мишљаше о себи као о „главп од посла“ те у толико нерадо ирима мпшљење и рад ћеркин, те је одмах укоревао: како она сумња у његову „главу“ — а то је веома вређало његово самољубље. Због те „главе“ и начина њених претрпила је Марина немало понпжења. Њен живот је бно само по нзгледу као живот какве сељанке, која само у кући и о кућн бригу води. У њеном .је животу било п горчина п болова, а њено спокојно лице могло је означаватп не само благу нарав, него п душевну силину