Дело

ПОРОДИЦА НОЛАЊЕЦКИХ 403 н израђеност душевну. Али понижење, које јој је сад претило изгледало јој је, да ћа бити несноснпје од досадањих. — „Само да он мене бар не оеуђује“ — говорила је у себи. Али како је могла порадити на том? Прво јој дође на ум да позове Полањецког на разговор, пре него што би се он вндео с њенпм оцем, и да му пзнесе целу ствар, како етоји, као што се ради према човеку, у којег се има вере. Али јој одмах сину пред очи: да такав разговор не бп бно ништа друго до молба за попуштање, сажаљење, а премп томе понижење. Да Марпна, као осетљиво женско чељаде према сваком откуцају с-рца и својега и туђега, није осетила нешто сазнањем а нешто инстинктивно: да се међу њом и тим момком нешто започело, управо зачело, и то баш оно што се може и по свој прилнцн мора догодитн у будућности неизвесној, она би се одмах латила онога пута. Али прн оваком стању ствари учинило јој се да оно нцје могућно. Остало јој још само једно: да се саетане с њим, да својнм понашањем с њим потре јучерање изразе, да покида оне конце симпати.је, коју су једно за друго осетили, те да му да потпуну слободу делању. Тај јој се начин учинио најбољи; али кад од млађих чу да ]е Полањецки не само већ устао него да је отишао после чаја ка друму, реши се да га потражи. Али је била одоцнила, јер се он већ враћао са ране шетње н стојећи иза бочног зида од ходника, обраслог у саму вињагу, забављао се оним пснма, који су се око њега умиљавали кад. је дошао. Није је одмах опазио те Марина стојећи на степенима могаше чути како он говори псима. — Псн хоће награду за чување куће, је ли? Метлу једете, је ли? А на туђина не лају, него се још умиљавају. А будалице ви, а ленчуге. Он их тапкаше по белим белегама. Кад спази њу кроз лозе, носкочи као из праћке да би бачен и стаде пред њу весео и ведар. — Добро јутро, госпођпце. Ето .ја се овде забављам с псима. Како сте спавалн. — Хвала. Она му хладно пружи руку, а он јо.ј гледаше пажљиво у очи, у којима се јасно огледало како му велику пријатност причињава њено присуство. Али се јадно.ј Марпнп и он не мање допадао. Иросто га је заволела свим срцем. Срце јој се тако с-тегло од туге што на