Дело

404 Д Е Л 0 његово искрено „добро јутро“ мора да одговара тако хладно и утегнуто. е/ е/ — Ва,1вда ндете по послу? Ако допустнте хајдмо заједно. Данас се морам враћати у град, те ми је мило да проведем бар један час још с вама у друштву. Бог ми је сведок да бих остао и дуже, само кад бих могао. Али сад знам пут за Кремјењ. — Изволте, ако за то имате којп час. Нолањецки опазп хладноћу, која је била пз њеннх речн и стаде је зачуђено посматрати. Ако је Марина мислила да ће он учинити том прилпком онако како то обично људн чине те се удесити према њеном тону, онда се преварпла. Полањецкп је бно од оних живих н смелих људи да не упита за узрок. Одмах јој се загледа у очп па запита: — Шта вам је? Марина се збуни. — Ви сте се преварилп. — Не. Виднм ја добро. Ви сте према мени сад онаква. каква сте били прексиноћ. Али сам тада био ја крив што сам у невреме почео говорити о дугу. Јуче сам се извинио, те беше добро, те како добро! Данас опет друкчије, кажите ми зашто то? Ннкаква ни најприродннја дипломатија не би успела да боље збунп Марину Плавицкову. Чннило јој се да ће га својнм поступком расхладитп и удаљити, а он овим питањем очи у очи све јој се више прнближавао. Он настави као свако којему се учини неправда: — Реците мн искрено шта је то? Рецпте. Ваш је отац говорио да је јуче вал>ало да будем гост, а данас поверилац. Али то је глу... то није ништа. Ја се у тим разлпкама не разумем, а вашим повериоцем ннкад нећу да будем, јер сам вам за јучерању доброту и дужан и захвалан, и сам Бог ми је сведок колико ми је стало да вам дужником будем. Он јој се опет пажљиво загледа у очи не бн ли опазпо: да ли ће у њима заиграти јучерањи осмех, али је Марина с рањеним срцем ишла даље путем, којн је изабрала баш због тога, прво за то што га је нзабрала, а друго из бојазни да не би била нагната да каже узрок, ако призна да се променпла. — Уверавам вас — рече уеиљавајући се — да сте се или јуче варали или се данас варате, ја сам увек иста н увек ће мн битн мило, ако господин понесе собом лепе успомене на нас.