Дело

408 Д Е Л 0 Наједаред нагло поднже разведрено лпце па рече: — Стаху, нгго се ту ми мучпмо, кад је излаз врло прост. — Какав? — Узми лапор! — Шта! — Доведи својега ортака, поведн собом каквог специјалпсту, проценнмо мој лапор и направимо ортачину у троје. Твој, како му тамо беше име? Бигјел? Он нек ми плати колико на мој део припадне, ти ћеш ми што доплатпти или не; хајдемо заједно, и добит може бити врло велика. Полањецкп устаде па рече: — Молим вас лепо само једно не могу да поднесем, а то је да ко тера шегу са мном. Не тражим ја ваш лапор, него моје новце; а то што ту прнчате сматрам просто за неуљудно и непаметно извијање. Наста тренутак мучног ћутања. По челу и обрвама пана ГТлавицкога стаде се купити Јупитеров гњев. Мало затим сену јунак њима, притрча чавлима заоружје, скиде ловачки нож. — А ево и другог начина: удри! Он отворп широм спаваћу хаљину, а Полањецкога пздаде савлађпвање те му отури руку с ножем и поче говоритп врло гласно: — То је пука комедија, нпшта више! С вама је штета ту дангубити и трошити рачи. Одлазим, јер сам сит и вас н вашега Кремјења, али вам дајем реч: да ћу своје потражпвање продатн, ма било и за пола цене, првом чивутину, на којега наиђем, а он ће већ уметп са вама да говори. На то се десна рука пана Плавицкога заиоведнички изви на му он рече: — Иди, продај! Пусти чнвутина у породично гнездо, алп знај п то: да ће те свуда пратити проклество моје и оних, који су овде некад живели. Полањецки излете из собе побледео од љутине, претурајући по салону што му до руке дошло због шешира. Кад га нађе хтеде изаћи да впди да ли није бричка дошла, у том уђе Марпна. Кад њу виде срџба уступи нешто бољим осећајима, алп сетивши се да се она нарочито бави евим што се тпче Кремјења, рече јој — Збогом, госпођице. Посао сам с вашим оцем довршио. Ја сам дошао по евоје, а он ми прво дао благослов, па лапор, па проклетство. Особптн начин на који се исплаћују дуговп.