Дело

ПОРОДПЦЛ П0ЛАЊЕЦКИХ 409 Наступи тренутак кад Марина умало не пружи њену руку п не рече: „Ја разумем што се ви љутпте. Била сам мало пре вас код оца и молила га да вама прво исплати. Поступите с нама и са Кремјењем како знате, али не крнвите мене, немојте мислити да сам ја међу онима којн су против вас, и имајте уважења према мени.“ Њена рука већ се беше помакла унапред, речи јој до самих усана дођоше, кад Полањецкому опет прекнпе, изгуби мирноћу и додаде: — Ја вама то изјављујем због тога што ме ви упутисте к вашему оцу, кад сам прп доласку хтео говорити с вама о том. Хвала вам на добром савету, али како је он за вас кориснији него за мене, то ћу сам размислити шта ћу даље радити. Мариннне усне побледеше, у очима засцјаше сузе од срџбе н дубоке увреде. Она подиже главу и рече: — Можете бацати увреда каквих хоћете, нцједна се неће тицати мене. Она се окрете вратима јетка н мал не у очајању што јој је то једини плод њених трудова, у које улаже све своје силе п сав жар своје младе, честите душе. Опази и Полањецки да је прегнао. Онако живих осећаја, као што га је Бог дао, осети неко сажаљење, и хтеде за њом да је моли за опроштај, али је бнло врло позно. Марина је била изишла. То га поново ражљути. Ражљути се на себе самога. Он не рече ником нн збогом, седе на бричку, ко.ја се одмах крете н оде из Кремјења. У грудима му се тако кувало, да за неко време није могао мнслитп ни о чем другом до о осветн. „Продаћу ма за трећину, па нека вас разграбе. Дајем часну реч да ћу вас продати. Све да и немам потребе, продао бих вас за инат!“ II тако му од намере постаде огорчена и стална одлука. Полањецки ннје био од оних људи, који неће пзвршити што се зареку, ма кому или у себи. Сад је само пнтање да ли ће наћи купца за новац који се може тако тешко ишчупати, пошто је да би се дошло до њега, ваљало без икаквог преносног смисла прегристп „КремјењУ1 Међутим бричка изнђе пз алеје на отворен пољски пут. Кад се Полањецки мало стишао поче мислити о Марини, али 27 1 Кремен. Дело књ. 23.