Дело

43 '1 Д Е Л 0 на одоше кола у јаругу!.... Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузп." Узме дете дрво у руку, а она бп грешнпца на то прогунђала: „Падне с дрветом, како је дрво шиљато па истера очи.“ Оде ко из куће да се купа, а она чптав час пре поласка гунђа по буџацима: „Прокопала негде вода, па тек само док се омакне у амбис, хајт. па после, да буде куку, леле, ал’ доцкан!... Хууу!... Вода је гора од ватре. Повуче дубина па удави за час“. Сећам се како сам толнко пута, још као дете стајао пред кућом, док ће тек стрнна хукнутп и почети своје злогуко гунђање с рукама под појасом: „Хуууу!... Ето где стоји, а потегне озго ћерамида, ћок у главу, па убп иа место“ Пошље ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара: соли, или бибера, па ће ми уз пут дати савете мудре н опрезне: „Пазп низ ове басамаке н кад идеш немој да зеваш, него гледај пред ноге. Саплетеш се па мож да паднеш на месту мртав!... Код оног Турчина (тако је звала бакалина, који је нначе био врло добар човек, само за то што је наше свиње јурио мотком из своје авлцје што му ришкају башту) пазн се, немој да ти да штодаједеш. Мете отров неки, па тек само заковрнеш као ћуре“. Ма шта човек радио, или не радио ништа, у свему моја добра, покојна стрина мора наћи неке опасности. Ако спаваш — ху! Ако пнјеш воду — хууу!... Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко: хууу! Једне недеље пошао стрпц у цркву. — Хууу! учини стрина с рукама под појасом. — Шта ти је? ннта стриц. — Хуууууу! беше њен одговор. — Вач.да црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм. Стрпна нешто својски гунђа с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па место одговора уздахну горко н дубоко. — Шта тн је, јеси ли ти луда жена? — Може неки ајдук да искочи из шуме, па тек само крк ножем! вели стрина запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом. Тако је чудновато она увек говорила. Богдајој душу прости. — Какав ајдук усред бела дана, кад у нас ннје било ајдука нн ноћу од кад ја зпам за себе?!