Дело

МРТВО МОРЕ 433 — Ндје сваки дан бадњи дан... Увате, одвуку у шуму, па одеру као јарца... Хууууу! Стриц се сирома, баш се сећам као да је јуче бпло, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стринаметула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуннм слутње, па тек зашишта на свој начин: — Закољу к’о јагње!... Хууууу! Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина. Сад, кад ово пишем, као дао је гледам очима и чујем оно њено злослуто гунђање. Да је жива јадница, она бн на сваки начнн, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој прнчи: у свакој реченнцн. у свакој речи, у сваком с-лову. Чисто је чујем како ми слути зло н гунђа за се својим нарочитим гласом: — Хууууу!... Дотрчи џандар, па уапси за час!... — Што? пнтао би когод. — Хууууу!.. уапси за час! што рекла моја поко.јна стрина. Сећатп се својнх покојннх, милих и драгих то је лепа ствар и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко, какве везе има моја поко.јна етрина е овом нричом? — Ако ћемо искрено да говоримо то сеи.ја чуднм: какве везе до ђавола, може имати моја стрнна и цела ова ствар? Као што има везе Народна Скупштина п Сенат. Алн, ето тако, што се мора мора, ко те опет пита шта има везе и смисла. Бар код нас је, хвала Богу. ако нигде на другом месту паметан обичај да се све радн наопачке, како не треба, без смисла н паметп. па куд бих .ја онда могао п помишљати само, да у овој земљн куд је све без смнсла, једино ова мо.ја прича, нма, к’о бајагп, неког смнс-ла. Тхе, кад нам.јетаква дивна судбина онда — нек иде како иде. — Хууууу! што рекла стрина. Али кад се човек боље размисли (ако тојестуопште нма људи ко.ји се н таквим опасним шпортом баве) мора мојој покојно.ј стринн дати дубљи значај. Замислите само, каква семенибудалаштинаувртилау главу! У многоме ми цела ова наша „мила нам н нанаћена земља“ • личи на моју покојну стрину.