Дело

Л К Л <> На кога тп нагрНош? ( 'ад ћу да те закољем оа да бацнм у бунар! Н>ему батпна пснаде пз руку п <>п стаде дрхтатп. Немој! — рече. — Хоћу! Немој! Нећу, алп да <мушаш! Добјо. II да будеш мпран? Добјо. Сад седп опамо па да пам певаш мал<>. Менп бп нептто жао п рекох механџпјп да га пе дпра п не нагони на песму. НГго? Да чујетп како нева! Та мамп га с мплпм Богом! Не уме пп да говорп! Седи. седп, греј се! — рекох му. II он послушно седе п заћута. •Још сам мало поседео с мехаиџнјом, па онда одох да спавам. ('утрадан сам иораппо. Пошто са.м се умпо пзнђе.м у механу. Не беше иикога па ип веселог Лазара. Бапитам механџп.ју за њ, а <>н мн рече да .је остао ту, у механи, али га нн <>п нпје затекао кад је устао. Тумарнуло негде! — рече немарпо. Док сам пи<> каву већ <•<' п разданнло. Кпша беше нрестала. Небом су се гомпла.тп гешкп кпттшп облаци. Нареднх да мп изведу коња, платпм трошак па пзиђох иред мехапу. Мехапџп.ја мп показа пут. — Лбогом! Срећан пут! •Јахао сам дуго, прошао са.м -Јаловпк н стуипх иа Крнпћскп хатар. На једанпут чујем тутањ тг коња како рже. Притегох дпзгпн „Черкезу“, крјн одмах прену п освртох се.... Поред мене нројури Лазар, опкорачио <>ну батппу, распаса<> кајпш па се бнје с једне п друге стране п ржућн одјурп... Јанко М. Веселиновић