Дело

О.Ј ЖМВОТК! Ој жпвоте пусти, проћерданн, цалп. >' шта ли мп оде, где .је снага твоја? Шта лп еу мп твојп прошли часи далп. Осети ли од те сластп душа моја? Пли скнну пако, којп <>гњем пали, Па мп срце, душу њиме опп.... залн? 0 жпвоте, благо ивгубљено моје, Где ли сам те део, у шта ли те стратпх? Да лп гобом залпх пдеале своје. Пл’ у понор страсти одбацпх те, пратпх? (трасти су те пнле као гује љуте

Страшни ли су часп, који ми се слуте

безумној крпци иробуђених страстп, Под заштитом ноћп н разблудних сенп, ј\'ушао сам отров жучногорких сласти П пред пдол падох што опија, плени. Њему лпшот дадох, младалачке снове Он дарова менн очаја окове. Поиесе ме олуј до лажпога бола, Прпнех му на жртву све што беше драго: Пдеа.ле, веру, љубав, снове, наде, Прнјатељство, братство — само бесцен благо. Неличанствен беше жртвешш у пламу •Ја бескрајно јадан у бестиђу, сраму.