Дело

МРТВО МОРЕ 449 Отац девојачки беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу, сулуду с-твар уплетено и име н.егове ћери, иа седе и иаписа овако писмо младом песнику: „Господине, Ове ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, е којима тера свет комендпју по улици, моглп сте посветити вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је иначе познат као последњн човек, као и ви што сте, а не да у ваше лудорије уплећете име моје ћерн. На моју кућу нико до данас нцје пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћерп исплаче по свачијим устима и стоји на вашој сулудој књизи. Од данас да нисте. се усудпли преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према вама вратили тиме што сте ми кући нанели срамоту. У осталом тражим да ми у року од пет дана дате сатиефакције, нначе ћу вас, гоеподине, пребити као мачку на сред улице, или где вас нађем.“ Из те посвете исплетоше се читави шкандали, те како .је млади песник био чиновник, то његов старешина овако достави господину министру: „(Име и презиме сам заборавио те се мора узети уобичајено Н. Н.) Чиновник овога надлештва, који је иначе добар п еавестан радник, у последње време толико се компромитовао некаквом збирком сврјих, као бајагп песама, да због угледа државне службе, нсти не може остати, јер се бави неозбиљнпм послом, којп не би доликовао нп пиљару, а камо ли једном државном чиновнику. Молим Господина Мннистра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.“ Министар га премести. Али на жалост земља мала, а рћав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају, и шта се друго могло радити већ то чудовшнте што пише песме мпнистар, у интересу угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из државне службе. •Јавно мњење доби сатисфакцију, а нн једна се внше песма младог песника не појави. Он се негде изгуби п нпко за њега ннпгта није могао сазнати. — Штета, млад човек! говорили су. — Па н није био рђав човек.