Дело

МРТВО МОРЕ 451 — Кога воли, тебе да волим, брпшп. Песник, будало, а не умеш једну реченицу да измислиш. Ја их и ако нисам песник стотину за дан нзмислим. Пншн тамо: „Тичице весело цвркућу и увесељавају мимопролазеће путннке“. Наппсах. — Преведи на латннски. Како се каже: тичица. — Тичнца, тичица... почех. — Деде славујчићу мајчин: птпчица. — Апвег, није, није, А\чз. — Ти си апзег... као гуска певаш. Песник!... Песник јег синко био Омир, Хорације, Петрарка и други, а не мој двојкаш, као ти што си. Научи ти како се каже тичица, па пишн песме. Даде ми јединицу. 0 том несрећном мом књижевном раду би извештен н мој отац и он обрадован мојим талентом подари ми батине као хонорар. Због те несмице стално сам имао рђаву оцену и понављао разред. Ето како се завршила песничка карцјера мог друга. Да се вратимо послу. Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво не остаде једина. Прође неко време, па се појави један млад човек који изда своје научне списе. — Ето ти сад: наука! Којешта. Опет нико, разуме се, не хтеде читати сиисе младога научника, а свакн са дубоким, чак искренпм убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник кад се преведе на српски) не зна ништа. — Бекнћ и научни списи! довољно је бпло само то нзговорити па да цело друштво прсне у смеј. — То код нас не може да буде, каква наука кад је још и Бекић пише! говоре људи, а сви су се слагали да ло као и све друго може да буде само у страном свету. II млади научник не само што није имао успеха, већ све жнво сматраше некако инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву. Дело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест н стаде се бунити и борити очајно протнв те опасности.