Дело

ЛУДИ КАРЛО 179 сме ни чути: „Ох, Боже мој, шта ти еве неће човек доживети! Вид’те, добар човече, ово .је мој спн, зове се Алфред, а овде му“ — он показа руком на своје мало, мајмунско чело — „нпје баш као што ваља. Пре четири неде.;ве довео сам га овде у завод, сад сам дошао да га посетим, и он .је увек још тако луцкаст: али ја му не остајем више у овој јазбини. Да ли можете п замислити, господине; шта све мора издржати један стар човек, овако као што сам ја? Тхе, .ја имам већ шесет и две и по године а хм

“ Ва тим се брзо сакри иза ормана. Последње речи, које је он промрмљао, ниеам му ни разумео. Он их понови још једно дваестак пута. ба погледах сада младића веома пажљиво, алп он оста на клугш и рече ми смешкајућп се: „Не верујте му, господине, ни једног словцета. Ствар је баш обрнута. Немојте му вероватн ни колико црно испод нокта. Прво, ја нисам његов син. већ на против, — хе.... нф! Ала би то и било лепо; тада бихјаморао бити луд. Друго, он .је луд а не ја, и онда сасвим је обратно да сам ја њега пре четирн недеље овде довео — пф! шта ти све не дође у главу сулудоме човеку! Ја сам човек сасвпм другога кова; управо обрнуто. Како вам се допада овај Лапланђашга, а?“ — он ми показа на лутку. И он оде иза ормана и онда зачух неко промукло кикотање. После неког времена врати се болничар са Карлом. Кад болничар отвори, пзиђоше они обојнца из собе, и ја га запитах ко су ти људн. Он ми одговори, хановеранским диалектом: „Ја ове људе посматрам већ осам недеља; млађег осам а етаријега четири недеље — то су отац п син. Пре четири недеље дошао је отац сину у походе. У понашању старчевом беше нечег чудноватог, ге прегледаше и њега п нађоше да .је у највећем степену луд. Наравно да су га одмах овде задржалп ма да његова жена пише свакога дана веома дугачка писма, пуна кукњаве. Ову лутку начинио је онај младић јутрос, за десет минута; она ваља да представља Псуса. До садајевећ десет пута покварио лутку п опет је начинно. Ево, видите, сва је још мокра, купао ју .је и три пута је већ пред њом клечао и читао оченаш. Па онда погледајте и ову избрљану хартију: чим стари нађе како празно парче хартије, одмах је избрља; тако он чини по неколико дана, и то увекједан и истп знак.“ Ове су арабеске утицале заиста веома непријатно на око. Беше ту на пр. један искрпвљени крст, преко њега свињска