Дело

ОПШТПНСКО ДЕТЕ ■> бб „Поштовани господине. Нма у овоме широкоме свету једно уско попрнште са пространим тежњама, које у се саоирају сав живот човечанскн, живот који казује еве. Даске, даске. даске, господине, то је идеал човечанства. Те даске и Вас су дакле одушевпле, па нека је са срећом, прпмам Вас* за члана са 30 динара месечне плате...“ и тако даље. — Као што вндите, ствар је свршена, ја сам ангажован. А ево како је то онло: Био сам дакле једно вече у позоришту па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по оопчају очптао молитву „на сон грјадушчи.“ Заспим ја врло тврдо, кад у један пут у снм ми се појавн Огњена Марија али обмчена са свим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, еа шеширом на глави, рукавицама на рукама п сунцобраном у руци. Ја се изненадим н почнем јој у стиховима говорптн: ЛИта је теби Огњена Марцјо; те ти таква излазнш пред мене“ — А она мн мекпм, благнм гласом одговори: — „Слушај Томо, немој да се лудираш, него ајде ти у глумце, да впдиш како је то лепо!“ — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би вп мени тако што саветовали”? — А Огњена Марија ми одгоговори: „Море немој да се лудиш, него ајде тп у глумце!....*' II после као неетане Огњене Марпје а ја се пробуднм и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са сампм Светнм Петром или са ректором богословије. Ја знате ту тајну ником не кажем н то не због себе, него да не бн осрамотио Огњену Марију. Кад сутра у вече, легнем ја опет да спавам а очитам два пут „на сон грјадупгчи.“ Алп тек што заспим, кад оно ево тн опет мени у сну Огњене Марцје, онако исто обучене. Ја опет почне му стиховима: „Шта је тебн Огњена Маријо, те тп мене на зао пут наводиш“? — „Немој да се млатиш Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај што ти кажем, дођи ти у глумце!“ — „Ама, од куд то мени личи?“ — питам ја Огљену Марију. „Да дођеш и то менн за љубав!“ одговори Огњена Марија п ту се тако враголасто осмену на мене н уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужпти ректору богословпје. Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!“ Кад је .ја загледам мало боље, имам шта н видетн: то и нпје била Огњена Марија, него Ленка глумнца, она што игра све неке ђаволске улоге п уме тако сатански да се насмеје.