Дело

■92 Л Е Л 0 <-е приблнжавало време кад је њему и Бигјелу ваљало отпочетн нове послове. Решење то дође му у тренутку као какво велико лакнуће. Врати се и разгледај стварп изблнже п можда ће се што пред.узетп. То је свакако било много боље него базати по Рајхенхалу. Нп г-ђу Кмилију, ниЛитку није изненадило његово решење да се врати. Знали су да је дошао само на неку седмнцу н надалп су се да ће га убрзо вндети у Варшавн. II г-ђа Емилпја би се такође око средпне августа вратила остатак месеца остала би с Васковским у Салцбургу, па би се тек онда вратила у Варшаву. Обећала је уз то да ће неколико нута писати Полањецкому о здрављу Литкпну, а сем тога писаће и Марини да докучи, шта она унраво мислп о Машку. Прп његову одласку п мати и кћи заједно са Васковским отиратили су га до станице. Кад је већ био у колима учинило му се нешто жао што одлазн. Како било да било, алп он не -зна шта ће све имати у Варшави, а овде су га окружавала најмилија лица, које је имао на свету. Он се нагао изван кола и гледао у мутне очн Литкине, које су у њега бнле управљене, н на прпјатно лнце г-ђе Емилије, с таким осећањем, као да су то његове рођаке. II онет му сину нешто како је лепа та удовица, како су само деликатне црте њенога лица, како је анђеоскп израз њенога лица, како господски њен стас у црној хаљини. Будите нам здраво, н ппшите нам из Варшаве; најдаље за трн седмице ћемо се опет видетн — рече она. — Кроз три седмице — понови Полањецкн. — Зацело ћу писатп. До виђења, Лито! — До внђења. Поздравите Евицу п Јоасју! — Добро! Он још пружи једном руку кроз прозор. — Збогом, сећајте се својега прпјатеља! — Нећемо заборавити; нећемо. А хоћете ли да се молпмо Богу за <>но? — ннтала га смешећи се г-ђа Емилија. — Хвала п на том. Слободно. Збогом професоре! У том се воз крену. Оне две окупише махати штитовима од сунца док махина бржом хукњавом не заклони колутима днма и сакри прозор, на којем .је био Полањецки. — Мамо — упита Лита — да ли однста вал>а да се молнмо Богу за г. Сташу?