Дело

94 Д Е Л 0 — Не да се порећн да сам ја узрок продаји Кремјења говорио је у себи. — Кремјењ је имао за њу не само цену, која се за њега може добпти да није продаја убрзана, него п ту цену, којом се за њега везнвало њено срце. А ја сам јој упропастио н једну и другу. Накратко: ја сам је на крст ставно! Поступно сам по својем праву, али кад то изађе иред савест, суд већи него што је параграфски, не може се одржатн. Скрнвно сам и прпзнајем то, а кад ,је тако, онда ми вал^а како било поправити. Али како? — Да од Машка купим немам толико новаца. Могао бих можда то и учинити, али да се онда разортачим са Бигјелом п да извучем сав свој новац, а то је материјална немогућност. Због тога би Бигјел морао пасти, а то ја никад нећу учинитн. После тога ми остаје само једна а то је: одржати са Плавнцким односе како било да било, а после тога потражити руку госпођице Плавицкове. Ако добијем корпу, онда сам учинио бар све што до мене стоји. Али ту онај други човек, којега се Полањецки сети, предузе гласом и стаде говорити: — Немој се заклањати за савест. Да је госпођица Плавицкова с-тарија за десет година и ружна. могао би ти исто тако довести ствар до продаје Кремјења, лишити је свега, чега си .је линшо, а ни на крај ти памети не би било да тражптп њену руку. Иризнај ти сад одма да те Плавнцкова силно вуче, као магнет, својим лицем, очима, устима, плећима, целом својом појавом и немој се правити ту луд. Али је Полањецки у опште држао јако на уздп тога унутарњега човека и каткад је био према њему веома неучтив, те му истим методом одговорн: — Напред, не знаш, лудаче, да ли се и у том случају не бпх ностарао да неправду загладим. А што у овом случају хоћу да је наградим тиме што је проспм, то је сасвпм природно. /Будн нросе женско, које им се допадне, а не оно према којем осећају одвратност. Ако не умеш нешто боље да кажеш, ти бар ћути. Онај изнутра покуша са још неколико примедаба, као на прнмер: како Плавицки може наредити да га отерају с врата; да га у најбољем случају могу п не пустити преко прага; алн се Полањецкн тим не поплагаи. Људи се, номислио је, данас не лаћају таквих средстава; не приме лн ме Плавицки, у толико за њих горе.