Дело

ЈУНАК НАШПХ ДАНА 125 — Је лп непрестано у ватри? — Јесте, г-ђо. Мало дође себи па се опет занесе. Јелка је слушала све то заирепашћена. Она дотле није никад видела мушку главу тако пренеражену као сад што гледа Пвана. У тај мах дође Сретен. — Хајдмо! — рече он журно Пвану. Па окренувши се женама само ману руком и изиђе из собе. Ишли су ћутећи. Сретен је осећао како му срце куца: он још нпје равнодушан, још није могао из срца избрнсати своју прву љубав. II опет му падоше стнхови Љермонтовљеви на памет, и он нехотице шапуташе речи којеједосад небројено пута поновио, које је научио не учећи, и ко.ји му н сада, као и први пут, изазиваху исте осећаје: Расталис'1> мн; но твои нортретт. Н на груди моен хранм: Какл. б.тћдннп ирпзракп лучшнхт. лт>тт. Онт> душу радуетт, мок». II новБшт> преданннп страстамт.. Н разлшбитк его не могт>: гГакт> храмт. оставленнкпТ все храмт> КумирЂ поверженпнн все Богт>. II све му ожпве пред очима: и онај ружичњак, и оно свеже лнце што се такмичило са мајским ружама, и опај сребрни глас чија га је музика впше опијала него славујева песма, па напослетку, и онај сан у којем му се Даница јавља као социјалискиња — све му то сад беше пред очима, и све то беше му тако мило и драго да се ни с каквим богатством не може упоредити. Стигоше. Чим Ивап отвори врата, занахну мирпс лекарија. Пван пђаше напред. Пред вратнма собе болеснпчине стојаше младић један погружен. Сретену се учини познато то лпце, алн он мину мимо њега и не осврнувнш се, н уђе за Иваном у собу болесничину. Крај постеље беху Стојшпћ п Стојшнћка немн н очајнн. Кад он уђе пружише му обоје руке болно узвнкнувшп: — Спасавај! Од првог тренутка, како му је срце закуцало, желео је да види голу руку Даннчпну. То му некада беху снови н маште. Сад му се ето жеља нспунила, алн како? Сад су пред њнм голе п руке и грудн; по белим узглавницама нрострла се свнлена