Дело

ПОНОВНО СУЂЕЊЕ У КРИВИННПМ ПОСТУПКУ Задатак је Кривичног Поступка, да у појидином конкретном случају омогући примену материјалног Кривичног Права на учинпоца кривичног дела. Да бп се ностигао овај задатак, мора се имати на уму двоје: с једне стране, да ниједан не пзбегне кривице, а с друге, да нпједан невин не буде осуђен, нити да правна безбедност и заштнта држављана буде ма чиме угрожена. Како се кривичним делом руши правни поредак, то суд нресудом својом има правно да уреди иојединн сиорнп случај. У пресудп се коначно решава о постојању захтева државе на казну, на ако се ово постојање утврдн, онда се то изриче у пресуди, којом се оптужени осуђује (кондемнаторна пресуда). а ако се казнени захтев негира, онда се то изриче у пресуди, којом се оптуженн ослобођава (абсолуторна пресуда). Судска иресуда добдја правну снагу, чпм се протпву исте не може више употребитп ниједно правно срество. Правна снага пресуде (аис^отКаз т тсИса(ае) јесте евојство иресуде, да ствара право за пресуђену кривпчну ствар.1 Чим је иресуда добила правну снагу, самнм тим је по нравилу постала извршном. Правна се срества нротиву пресуде не могу впше употребити, дакле нресуда је добила правну снагу, у ова три случаја: 1, ако су сва по закону допуштена правна срества већ унотребљена, ако је дакле кривична ствар решена и у носледњој инстанцнји; или 2, ако су се сва лица, која нмају право унотребе правних срестава, тога права одрекла, или најзад 3, ако је за сва ова лица протекао рок, у коме су могла чпнпти употребу од правнпх срестава. 1 Впдп: Вјгктеуег, ОемуеНе^ ЗИаГргогевегесћг стр. 074. Бер.тин, 1898. Дело књ. 25. и