Дело

Што се тиче обима нравне снаге пресуде, која више не иодлежи правним срествима, то је аа њу меродавна основна мисао, да оно, што је пресудом пресуђено, има да вреди као коначно пресуђено и то внше не може бити предмет ноновног судијског извиђања и суђења. Ово има да вреди како на штету, тако и у корист оптуженог: гев шсћсаШ рго тепШе ассчркиг. Задатак је поступка, да утврди правне захтеве, који су доведени у сумњу, и тиме да успостави поредак и безбедност; он треба да учини 1шет соп1гоуег81агит рготтсЈаНопе тсИсчб. Овај циљ поступка као и интерес саме државе а н оптуженог захтева, да пста правпа ствар не буде предмет поновног поступања. Ово је начело исказано у правилу: пе Мз 111 Шеш; 1)13 с1е еас1ет ге пе зћ асИо. Правило пе 1)18 111 Мет садржи у себи двоје: прво да се једна правна ствар, која је већ правно снажно пресуђена, не сме по други нут судити; и друго, да се једна иста правна ствар не сме .једновремено више пута судити. Тужба се по други пут не може подићи противу истог оптуженог због истог кривичног дела. Кривично дело због кога се подиже поповна тужба треба да буде идентично с кривичннм делом за које је већ пзречена пресуда, која се противи поновном суђењу. Идентичност кривичног дела се међутим ни у колико не дира, ако нова тужба садржи неке нове доказе, или ако је у њој промењен састав нстпх чнњеница, које чине биће крнвичног дела или чак ако која чињеница буде н додана, које у првој тужби нпје било. Али ако суд н.пр. у случају идеалног стицаја једног крпвпчног дела, које се извиђа и суди по службеној дужности, са крнвнчним делом, које се извиђа и суди по особној тужби, није могао ово последње да суди због тога, што нцје било тужбе особног тужиоца, то ће бити за то дело допуштена нова тужба, ако се особни тужилац појавп. — Норед идентичности дела мора постојати и идентичност лица, а нарочито оитуженог. Оптужени и по првој и по другој тужби мора бити једно псто лице; али осуда .једног оптуженог због извесног кривичног дела никако не стоји на путу, да због истог дела буде осуђено и које друго лице. Из свега до сад реченог изилази раније постављено правило, да једном пресуђена правна ствар не може бити више предмет поновног с-уђења, јер већ у суштини самог решења каквог правног спора н у циљу поступка лежи то, да одлука