Дело

ПОНОВНО СУЂЕЊЕ 131 судије, којом се решава о постојању или непостојању каквог правног захтева, мора бити коначна. Кад овога не бп било, правни поредик би највише трпео, а тако исто и праЕни односи не би могли битп сређени. Одлука судије мора бпти коначна и с тога, да би се правни односи и за далеку будућност потпуно уредили. Унутрашњи основ правне снаге очевидно дакле не лежи у томе, да се за пресуду, коју изричу државнп судови. може тврдити, да је апсолутно правична илп да јој се придаје фикција такве правилности и тачности, већ тај основ лежи у суштини правног поретка и у дефинитивном уношењу правне безбедности у спорне правне односе.1 Али и правило о правној снази пресуде није апсолутпе прнроде, и оно трпи изузетак. Најважнији нзузетак од тога правпла чини поновно или повторно суђење, о коме овде за сад само толико помињемо, да се оно никад не допушта ради отклањање правне заблуде, на којој пресуда почива, већ по правилу само радп поправљања стварних основица пресуде. Историјсци развој. I. Правило, да се о једној ствари може само једном судптп. налазимо у снази у свпма временима п у свима законодавствнма. Већ су Грци забрањивали поновио гоњење и суђење због истог кривичног дела, а старо правило пе Мз т Мет вредело је у свима стадијумима римског правног живота. Стари Римски Кривични Поступак почивао ја на оптужном начелу, по коме је сршлв ех рорп!о могао поднћи тужбу. Ово је морало довести до тога, да је тужилац у исто време врпшо п јавно н опште право, и народна тужба, пошто је подигнута и нзведена, била је употребл^ена, консумована, једном за свагда. Пошто је право поднзања тужбе било опгате, то се опо гасило, чим је ма ко исто употребио. Према томе носле подигнуте тужбе не може пико противу оитуженога нирег еос!ет сптте подпћп другу тужбу. К овоме долазп још н то, да је сам парод врппго 1 Види: 2асћапае, НагнЊисћ (1ез (КчПиећ. 8СгаГргО&РЗ;<е* 11 кн.. стр. (Ш пјдаље; Гетпнтеп 1868.: V. НоИхопЛогГГ, КесћГзћШкоп 111 кн.. нрва половина с. 284 и даље; ОезГетгшеШзсћез НеећГ«1е\Исоп 111 ки». е. 018 и даве: ГПгаапп, Гећгћисћ <1ез (1еиГзсћеп ЗГгаГрфсеззез с. 626 и даље: Шгктеуе]-. РеиГзсћез 8ГгаГргосеззгесћГ стр. 674 и дал.е: V. Кг1бз. Г.ећгћисћ <1ез <1еиГзсћ. 8ггаГргосеззгесћгз с. 596 п даље.