Дело

13*2 Д Е Л 0 правосуђе н норед тога, што је бно судија, појављивао се у псто време и као законодавац, јер кад је судио поједини случај, у неколико је самим тим доносно закон, који се ннје могао нападати и мењати. Изавреме циаебМопеб регре!иае нпје могао судија уништити своју нресуду, ннтп су судовп, којп су донели пресуду, могли нареднти поновно суђење, већ је ово могао учинити народ и то само у изузетним случајевима, у којпма се нресуда ноказивала као неправична. Али ако се ноступак није свршавао коначном пресудом било с тога, што је тужилац добровољно одустао од тужбе само да бп користио оптуженоме (1ег°туег8апо), било с тога, што је тужба одбачена с каквих формалних разлога, то тнме није било забрањено зирег еос1епг сгпшпе поднћн нову тужбу. Ова два изузетна случаја баш доказују нравпло, да се пресуда нпје могла обарати. У Доба Царства поступак впше није почивао на чистом онтужном начелу. Овде је већ владало мпшљење, да држава као таква пма и право и дужност, да, без чекања на особну тужбу, успоставп нарушено право н да сам поступак учнни независним од самовоље странака, другим речима овде је у превазн био ннквнзиторскн облпк поступка, с тога су морали отпасти и онн мали изузеци ионовне тужбе. Јер је суд у ово време био дужан и поред одустанка тужиоца да спроведе тужбу до краја, и тако је нова тужба учпњена готово немогућом. Резултат овога времена јесте, да су абсолуторне пресуде имале нотпуну правну снагу и поновно се суђење није допуштало. Ово је нсто вредело и за кондемнаторне пресуде п то тако, да се пресуда могла и т арре11а!опо изменити само у корист оптуженог. Тзв. геГогтаОо т решз ннје познавало Римско Право, ако се сам осуђенп жалио или други ко за њега. С друге стране нравна страна кондемнаторне пресуде и против осуђеног поста.јала је безусловном, ако он у законском року нцје уиотребпо ниједно правно среетво, илн ако је нсто т арре11а1опо одбачено као неосновано. Поред свега овога н у Римском Праву се пиак водило рачуна о захтеву правичности, да ниједан невнн не буде осуђен, нити да којн кривац нретрнн строжију казну, него што је заслужно. II овде, кад је оптуженн осуђен, кад је иресуда већ добила иравну снагу, иа кад се увидело да је пресуда неправична, све се то могло поправити тражењем реституције онту-