Дело

ПОНОВНО ОУЂКЊК 133 ИГеног од цара, која наровно, по рнмском схватању, није била никакво правно срество, већ се сматрала као акт помиловања, који је лежао у царској моћи. Ипак је између овога акта царевог и чистог помиловања постојала нека разлика и то у томе, што је сваки осуђени по самом закону имао права, да тражи од цара обарање неправичне пресуде, па како је цар би<> н врховни судија, то је и реституција у неколико носила карактер судске пресуде, али при свем том о правом поновном суђењу није могло битп ни речи.1 II. Канонско Право осннва се на Римском Праву. Ма да о овоме садржи мало одредаба, ипак се да впдети, како је нз Римског Права потпуно усвојено правило о непроменљивостп пресуде. У опште је вредело правило, да се у случају, кад .је оптужени био ослобођен казне, апсолутно пије допуштала поновна тужба. Међутим и у Канонском Праву била је допуштена реституција у корист осуђеног, као и употреба правних среетава противу неправичне кондемнаторне пресуде. III. Италијански практичари и правнпцп држе се потпуно Римског Права. II они усвајају потпуно правну снагу како кондемнаторнпх, тако и абсолуторних пресуда тако, да се једно кривично дело не може други пут судитп. Код нрвнх пресуда, као п у Римскоме Праву, невино осуђеном може се помоћп само путем реституције. За ослобођепог вредело је опште правило пе Мз ш к1ет, и ако је противу њега због пстог кривичног дела подигнута нова тужба, то је он противу ње могао употребитн ехсерПо ге1 шсИса1ае. Али се овде правила разлпка између ослобођења зато, што је доказано, да оптужени није извршио кривнчно дело и ослобођења зато, што се нпје могло да прибави довољно доказа за крпвпцу оптуженог. У првом случају вредело је апсолутно правило пе 1нз ш Шет а у другом, дакле у случају аћзоћШо аћ тз1апПа, што је прво створено у италпјанској пракси, могла се подићп нова тужба п нов поступак заночетн у свако време, кад се само новп п довољнн докази за крнвпцу прнбаве. II кондемнаторна се пресуда ннје могла оборпти нн у ком случају, па нп путем реституцпје само тада, ако је нзречена 1 Впдп: Кегае1в, \\'Је<1егаи1'па1нпе пп бНаВ егГаНгеп етр. 11 н дад.е. Ерлангеп. 1864: 2асћапае. НатШисћ <1е8 <1еиГ8сћ. бГгаГргосев^геећГ* 11 књ. стр 655 п даље.