Дело

184 Д Е Л 0 казна мања и незнатннја од казне, која се имала изрећи ирема тежини кривичног дела. Пз свега се види, да је само код иотпуног и чнстог ослобођења остало у сназн правило пе Мв т Мет, ма да се већ овде номиње, дајесудија, према пракси, могао раиију пресуду уништити без пчијег припита, ако је само ослобођенп иризнао своју кривицу.1 IV. У германских народа у разним перподама Средњега Века владале су разлнчите теорнје о правној снази кривичне иресуде п поновном суђењу, а тако исто је и пракса бгша разноврсна. — Каролина, Казнени Закон Карла V, не садржи никаквих одредаба нпти о нравној снази пресуде, нитн о правним срествима, с тога се и теорија и пракса испочетка наслањала па италијанску. — Инквизиторски поступак, који је у ово време бно оншти постунак, по коме пије било парочнтог органа за подизање тужбе, нитн је судија смео војеватн нротиву своје пресуде, довео је до општег мишљења, да потнуно обсолугорпа пресуда, противно опште усвојеној аћзоћКт аћ тз1апНа, добија одмах иотпуну нравну сиагу. Осуђени међутим могао је противу судске пресуде подићи правна срества, услед којих је могла да се суспендира иравна снага пресуде само у том циљу, да се дође до повољиије пресуде по осуђеног, нресуда се могла изменити само у корнст осуђеног а никако и па штету, дакле свуда је била нскључена геГогтаИо т решз. Међутим у новнје време почпње ирви пут да се распростире мишљење у науцн п да се доказује теорнја, која донушта поиовно суђење и код абсолуторннх пресуда, дакле код пресуда, којима се оптужени нушта као иевнн, а тако исто н код осудних н то не само у корист осуђеног, већ и на његову штету, т.ј. да се новом пресудом изриче тежа казна; начело пе Мз 1П 1(1ет овде се задржава само као правило. По овој теорији против ослобођеног могла се поднћп тужба н започети ново суђење, ако се после прве пресуде покажу нови п важнп докази и основи подозрења, којп до сад нпсу нпкако употребљени, а којп доказују крнвицу ослобођеиог. Према овоме прва пресуда могла се нападати и поновно се суђење могло тражитп само због доказа, који су од ранијих различити и којн дотле 1 Види: К<чпеЈ8, МЧеПегаиГпаПте пи ЗПаГуегГаћгеп стр. 21 п да.по; /дк Иапае. НатЉисћ <1сб ћеиГбсћ. 8ГгаГргосеббгесШб II књ. стр. 601 и даље.