Дело

НОНОВНО СУЂЕЊЕ 135 пису били употребљени. Наравно све .је ово вредело за случа.ј да је оптужени нресудом коначно и сасвим ослобођен, а никако п за абзоћШо аћ тз^апНа, која није ништа друго, него само ирекидање започетог суђења због оскудице у доказима и које се могло увек обновити, чим се дошло до нових довољних доказа, као што је то случај у нашем поступку са ослобођењем из недостатака доказа. Поред свих ових разних теорија, судска нракса инак стално нпје допуштала поновно суђење у случају, кад је оптужени коначно ослобођен. У случају ослобођења чак се практиковало и то, да се сва акта првог суђења уништавају. — Међутим неоспорно је било како у теорији тако и у пракси, да је осуђенн пмао права на поновљење суђења чим докаже своју невиност или да је мање дело учпнио од дела за које је осуђен. Ово је могао осуђени или његов наследник тражити у свако време. V. Како у законодавствима тако и у науци XIX столећа ноновпо је суђење врло различито схватано н обрађнвано. Нарочпто су законодавства постављала различнте одредбе за случај, кад је оптужени ослобођен. Сва законодавства дају осуђеноме право, да тражи ноновно суђење, у колнко је у стању да покаже доказе о својој невиностн. Тако исто је важило као правпло, да је ноновно суђење на штету осуђеног било нскључено. Али код све ове разлнчности није било онштег нрннцнпа, већ је владала већа или мања ироизвољност. Од првих законодавстава, које уређује пптање о поновном суђењу јесте фраицускп Сос1е сПизКпсиоп спштеПе, на који су се и у овоме, као п у свему осталом, многа туђинска, а нарочито немачка законодавства угледала. У Француској пре Револуције судска се иракса држала Римског Права. Начело пе Нз т Нет било је признато као нравило, али је бпло допуштено много изузетака од овога иравила. — Сос1е сГтз! спт. у чл. 360 усваја безусловно начело пе 1)1з 1п к1ет за случај ослобођења оптуженога због истог дела, због кога је већ ослобођеи. Тај члан гласи: „Тоше ретзоппе ассрпПее 1е§;а1етеп1 пе роигга р1пз е!ге герпзе ш ассизее а га1зоп с1и тете 1аН,“ Чл. 360 поставља ово правило за абсолуторне нресуде без изузетка, а односи се само иа пресуде поротног суда, пошто је порота у сћранцуској над.тежна за суђење свпх злочнпа. Но н овде се нова тужба неће пскључнтн