Дело

Д Е Л 0 96 противност: крута, суха, хладна; алн јрј је лице у осталом било пријатно н ако бледо, те подсећало на Холбајнове мадоне. Од пакостп Полањецкп је стаде забављати, али је ипак од времена на време обраћао поглед на свеже лпце и плаве очи Марпшше, помишљајући: „Да мп је да само .једну реч рекнеш ти без срца, девојко!...“ Бпвао је све пакоснији, н кадје г-ђпца Краславска једном по својем обичају изговорила „меме“ место мама, он је опоро упита: — А ко је то? 1Бена ,,меме“ развила бејаше чнгаво стовариште вести, плн боље својих измпшљотапа о самоубиству Плошовскога. — Замислнте само, господо н госнође — говорнла .је ватрено — мени .је одмах пало на памет да .је њему смрт Кромицке узрок самоубиству. То .је била велика кокета. Бог да .је простп, и ја је ннсам никад волела. Оиа .је тако с њпм кокетовала да сам се бојала да водим Терку тамо где су они, јер је то за младу девојку врло рђав пример. Што је истпна, то је нстина. Бог да је прости, али ни Терка нп.је никако марила за њу. — Ах, госпођо — рече г-ђа Емилија — а ја сам нанротив слушала, да је то бпо правн анђео. Букацки ннје ннкад у веку вндео Кромпцку, па ипак рече флегматично: — Мабаше, .је соив с1оппе ше раго1е сГћоппеш*,1 да је то био нравн анђео. Г-ђа Красловска ућута за тренутак, не знајући шта да одговори, затнм, кад је спопаде гнев, пало бп од ње те још како оштрих речи, да случајно није Букацкн, као богат човек, могао бити добра партија за њену Терку. Пстпм је очима гледала она и на Полањецкога, а рад њпх је двоје п одржавала односе с Бнгјеловнма, које на улици не би ни познала, кад бн нх срела. — Господи је свака нристојна девојка илн жена анђео нли арханђео — рече им. — Ја то не волим кад се и за моју Терку рекне. II Кримнцка би могла бити добра, алп није имала такта, и то је све! Тиме се прекиде разговор о Плашовском, у толико пре што г-ђа Красловска обрати сву пажњу на Полањецкога, који 1 Госпођо, »>во моје часне речи.