Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 97 <-е -забављао са њеном Терком. Он је њу забављао нешто за инат Маринн н трудио се да се сам убеди: како му је то пријатно, трудио се да открије у ње дражн и нашао пх: да има танак врат, а очп као загашене, крје ожпве п питајући му се обрате онда, кад питању нема места. Опазила је и то да бп она могла бити ћутљиви деспот, јер кад год би јој мама мало јаче отворила уста, она бн метула цвикер на очи, загледала се у њу озбиљно, а она бп под упливом тог погледа или спустила гласом пли и сасвим ућутала. У опште госпођица Терка била му .је стално досадна, п што се он њом све ревноснцје забављао, то је чинио из очајања, да би пробудио ма и сенку суревњнвости у Марине. Тако се прљавог пута лаћају чак и веома паметни људн, кад пх притнсне беда од осећања. Обнчно се онда постигне обрнути ресултат, јер с једне стране се отежава доцније пзмирење н уклањање неспоразума, а с друге стране само иојачавају осећај у срцу онога, ко се њим служи. Полањецкому на крај крајева бејаше толико дотужило за Марином, да бн радо пристао да чује од ње н какву неповољну реч из њених уста, да бн јрј се приближио и с њом проговорио, а сад му се то учини много теже него пре једног часа. Стога дубоко одахну, кад се то посело заврши и гости се стадоше спремати за одлазак. Ту Литка приђе матери и стаде јој нешто шантати, а о врат јој обисну. Г-ђа Емилија махну главом па приђе Полањецкому и рече: — Господине Станиславе, ако нисте намерни да овде ноћпте, хајдете с нама. Ја и Марина узећемо Литку међу се па ће бити места п за вас. — Добро; не могу да ноћим овде, веома сам вам захвалан одговорн Полањецки. Он се лако досети ко је све то удесио, те се и обрати Литки: — Ти сн то, дивно маче моје, ти... А она држећи још за сукњу своју мамицу, подиже своје нола мутне, пола веселе очи, па полако запита: — Је ли добро, господнн Сташо? Мало доцније кретоше се. После лепа дана наста још лепша ноћ, нешто свежа, алн месец освет.љаваше све. Полањецкому бејаше дан прошао узалуд н мучно те сад одахну из дубине прсију и осећаше се срећан пресрећан, кад су ту пред њим Дело кн>. 26. 7