Дело

Д Е л 0 48 двоје, које је волео свим срцем, н једиа коју је заволео нада све. Према светлостн месечевој гледао је он у њено лице н оно му се учини епокојно и благо. Помнслп да н мисли и осећања Марпнпна може бити таквп су као и њено лпце, а да се нерасположење према њему крије тамо негде у дубини под тим ■ошптим спокрјством. Литка се увукла у дно седишта и изгледала је да спава. Полањецкп увп њене ножице огртачем, који узе од г-ђе Емплпје, п неко време иђаху тако ћутећп. После тога г-ђа Емилија ноче говоритп о Плошовском, јер је вест о његовој смртп бејаше веома потресла. У свему том крије се некп веома трагичан драмаг рече Полањецки — п г-ђа Краславска може иматн у неколико право, код тврди да те две смртн стоје у некој вези. На то ће рећи Марина: У самоубиству је страшно то, што га човек мора да осуђује а осуђујући нзлазп човек без нкаквог сажаљења према несрећи. Полањецкп одговори на то: — Треба имати сажаљења према онпма који осећају, ирема живима. Разговор се прекиде п идоше још неко време тако у ћутању. После нешто времена Полан.ецки показа осветљене прозоре једног дома у дубпни шумовита парка говорећи: — То је вила Краславских. Не могу .јој опростити за оно што је говорнла о јадној Кромицкој. — Она је просто грамжљива — одговорп Полањецки. А знате лп зашто? Све због ћерке. Она би цео свет направила црним само да њена кћи ту изгледа светла. Можда је она некада ловпла Плашовскога; можда је у Кромицкој видела супарницу за њу, па је зато и мрзела. — Она је лепа — рече Марпна. Пма људп у крјима иза друштвених форама пма нечега другог, што је далеко веће: у ње се одатле не јавља нпшта више, све се свршава ту. То је прави аутомат, чије срце закуца онда, кад јој га матп кључем навнје. У осталом таквих је девојака нуно у свету, а н оне, које се чине друкчије, н оне су такве... Вечита историја Галатејина... Хоћете ли вероватн: да ее пре две године у ту лутку у ту угашену свећу, заљубио