Дело

ЈУНАЧКО СРЦЕ СЛИЦА ИЗ СЕОС^ОГ ^ИВОТА нлнисло ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ У целој Тамнави можда нема богатије куће од Николешевнћа. То је имање које се не може лако обићи, .јер нпје све на .једном месту, него расејано гамо амо но разним селима. II то су чптавн спахилуци: најплодније њиве, најбоље ливаде п најлепши забрани. Кад човек упадне у Николешевића забране, не уме из њих изићи као пз најгушће дубраве: све је то најлепши церпћ, дебљине стаса човечјег, а отпшао небу под облаке. Какву хоћеш градљику можеш у његовом забрану одсећи, и то запђи с реда, не мораш бирати. Људи су рачунали да Николешевић нма преко сто хиљада, а неки су тврдили да је то најбогатији човек у Србији. Богаство његово беше прешло већ у пословицу: — Нисам ја Николешевић. Мисли, ваљда, код мене се легу наре! — Не могу ја то дати! Ни.је ми Нпколешевић ннкакав род! Па опет, Николу Николешевића, поред толике богаштине, била је зла гласина. Био .је то човек страшно амишан. Ејвала ти мајци да му останеш дужан! Тако је умео наплатпти дуг н интерес да се већ као чудо нрпчало како се њему дуговатн не може. Додуше, ту су му и власти биле на руци. Његов је н начелник, н капетан, н ћата, н кмет: све то легне н душом н снагом да му његову наплату изврши.