Дело

ЈУНАЧКО СРЦЕ 0 Говоре људи да он то потплаћује. Сад може бити да је н тако, а можда и нпје — ја нећу душе грешити — али толико зиам да је он п такав човек да му се не може лако нпшта одрећи. Не циганчи он и не мољака; али кад дође међу људе а он некако одвојио од света. Наочпт, личан, здрав, проседа коса леио очешљана, проседи брци пали нанпже, лепо одевен, чист, угледан, одрешит у говору; па кад рекне реч и погледа онпм његовим великим, црнпм очима, он некако заиоведа, заповеда, брате, не моли. II све то — хоће, неће — слуша. Он каже: — Ја тражим само оно што је речено. Он је од мене тражно толико, н пнсмено дао да ми вратп тада и тада са толиким пнтересом. Ево иисмена. Потврђено .је код власти. Ја тражим своје. Шта му сад можеш! Зар није у праву. Све је урађено но закону, п власт оида мора да ради како закон ирописује. Па онет, није га свет волео. Трпелн смо га, одлазили смо му зато што нам је требао. Од н.еговог имања п ми живнмо. Мп му оремо н сејемо, па кад зберемо летину, пола њему, пола нама. II онда, кад је тако, кад гп треба, кад без њега не можеш нпкуда, онда трпн п прогутај радп онога што очекујеш од њега... Не бп нас толико жестило што он граби кад би имао коме; али, брате, осем жене, нема он никога болећег, сем ако ћеш ту рачунатп она два брата и снновце што се пре неколико година оделпше од њега. А баш су га они највише и мрзнли и грдили. — Коме тече, ала неснта! Што ће му? Кад склопи очп све ће то остати оним мрзанима. То је и он чуо толико пута, и тада би се само осменуо. Али би онет радио као и пре. А, збиља, баш су га мрзили онн његови Николешевнћн. Душманин душманина не може мрзити као свој свога. Њега онп нису никако друкчије звали него: „онај пас маториА — Што неће да липше онај пас матори! — рекао би доста пута рођенн му брат ^Јарко. — Док онај матори пас цркне, видећеш онда ко смо ми! — рекли би уз реч његови синовци. Него, ни он није баш толико за њима гинуо. II чуо је и вндео како онн о њему мисле и колико му добра желе, па је н он од њнх главу окренуо. II поред своје најбоље воље и вредноће—јерјеон, збиља, бно човек вредан — није могао сам воднти бригу о целом имању. Нато .је готово у сваком селу, где је имања имао, имао и по