Дело

6 Д Е Л 0 једнога свога човека, који је водио надзор н предавао му рачуне. Било је људи који су стекли на његовом пмању. Наш Игњат Спасојевић био је до пре неколико година убита сирота; али како постаде надзорник над Николешевпћа њивама н лнвадама, он се одистине подкрвавнчи. Бре почеше ницати стаје у његовом дворишту, бре поче нека размена у имању с комшијама — за неколико годнна он згруписа имање у један комад, огради тврдом оградом, па накривп капу. Ко ће с њнм! Истина, говорили су неки пакосници газда Николп како га Игњат поткрада, а он би се само пасмејао. — Ннје истина, — рекао би им — он не иоткрада мене! — Па иогледај само! Шта је имао пре; а гледај сад! — Знам, брате, — рекао би газда — Нпкола — алп он сад оре и коју њнву хоће, као своју, а на то никоме ништа не плаћа; а после, ти хоћеш ову њиву п.ти ливаду, иа му, Бога ми, ионенгго и платиш да тп је уступн. А то је опет лепа зарада. Дакле, ако кога краде, пе краде мене, него вас. — Неће бпти тако, газда — Никола. — Ја сам с њим задовол>ан, па, право је да п он вндп вајде! Нека му .је алал! IIII Право да рекнем: Пгњат је био поштен човек. Ја бпх дануо душом да од сељака за земљу није нн паре узео. То јесте сиромах, алн вредан и чуваран. Не пије тај у мејани полић ракије, него, ако му ракије треба, понесе у чутурнци. — Што сам је пекао, кад ћу је у мејанп плаћати? рекао би. II нешто је друго код Пгњата било што смо сви зналп. Тај ти је пио, али само кад му се пије. Напије се ракије па остави чутуру. — Пиј, Игњате. — Доста. Ово ми је било баш слатко! — Па дб, нагни још једанпут! — Јок! Нећу да кварим ову сласт. Тако и вино. Пстресе водену чашу на душак, обрнше брке па се прекрстн. — Охо-хо! Ово би: Бог да поможе!