Дело

116 Д Е Л 0 без икаког штампарског закона; а за остале људе не само да нма цензура, него је она још обрана незнању, неправдп н лажп! Тако су Аустриски Срби, пребегавшн 1842 годнне из Србије натраг, измолили у Правптељства овостранског да се у Маџарској не сме штампатн ниигга протнв њих, те је за то цензор у Будиму забранно штампати „Изстуиленш М. Светићау Утуку 11“: но том је Јован Хаџић званичнпм путем послао пз Београда молбу у Беч кнезу Метернику да се овде не бп допустило штампатп што протнв њега, те је за то овдашња цензура забранила овде штампати Т>. Даннчића „Рат за Српски језик п правопис“, а кад је Т>. Даничић дао цензурп молбу да му се каже за што је забрањена ова књпжица, у којој нема нпшта друго до само о језику, дат му је одговор дају је забранпла државна канцеларија из виших полптнчкпх узрока („ап* ћбћегеп роИНнсћеп Кпск81сћ1еп“к т. ј. да јује забранпо кнез Метерннх што је против мислп Јована Хаџпћа! Тако онп нису марнлн што ће се впкатн п на Мнлоша н на Караћорђија, н на Михаила п на Карађорђевића, п на Вучића п на Протнћа; него су гледалп само да се не впче на њнх! Ово ја овде напомињем само да зна н онај којп до сад нпје знао, па нека мислп шта ко хоће. Оваки ненрпјателш моји узрок су што ја жпвпм изван Србнје. Кад ми је један пријатељ 1841 године писао пз Београда да би ваљало и ја у Србпју да се доселнм, одговорно сам му да ја не жпвим у Бечу што ми је Беч мплпјп од Србије, него само за то да бих народ^ пашему могао впше корпстп учпнитп; а ако дочекам да Србија дође у таково стање да ја у њој послове своје могу раднти мпрно као п овде, п тако да могу народу нашему бити на корист — ако не впше — барем колико н одавде, да ћу се одмах у њу нреселнтп с велпком радости, да ме нико и не зове. Овако сам ја пнсао пре седам година, п ово кажем п данас. Као што .је сад тамо подигнута вика на мене н на мој језик и правопис због превода Новога Бавјета, тако .је -Јован Хаџпћ 1889 годнне бпо нодпгао због Српске исторнје, тако су ме још пре гдекоји у очн ружнлн што сам опнеујући народне обичаје казао како су се девојке у ('рбпји отпмале, п тнм (по њиховим мислима) народ срамотно; а за скупљање самих нашпх песама, било је тамо људи који су ме у очи називали снрдњом и питали ме докле ћу тако спрдњу тератн. Ово све, и свако од овнх, показује очевидно дајатамо ништа од својих књижевних послова не бн могао радити по своме ра-