Дело

Д Е Л 0 132 овом месту, дубоко? Као да је то гнусно откриће, начшшвпш ивненада од девојке жену, научило ову једннм махом путеној љубомори... Лудило је споиада; п како Мисен тада улазн, она му викне: „Господин Нохан ми је рекао да сте ви бпли мој... (и не може да пзговори реч) ио, вп ме разумете. Геците му да је то истина, Господине, да је то потпуно истина!" Разуме се да се два човека, оставши самн, пзазнвају. Тућп ће се, н то у озбиљном двобоју. ... Али је време да вам говорнм о унлетеном догађају с два милиона. Ова два мнлиона пзгледају ми једина већа невештпна у Хервпевом комаду, .јер ми свн држимо да ће они служитп на што, а онп не служе нн на шта, нлн готово нп на шта, п т<» само на крају комада. Ево у чему .је ствар. У тренутку кад је Нохан понудио своје име Режинн, један бележников инсар дошао .је к љој; п Нохан дознаје, за време једне кратке паузе док је девојка пзишла, да .јој је етарн маркнз де Розе, љеп некадашљп веренпк, завештао, на умору, два мплпопа. Нохан је, међутим, само осредње имућан. То богатство што је иало у део девојцп за љега .је дакле права несрећа. Ако Режина помпслп да је он знао да је она богата кад јој је запросио руку ? Нан сваке сумље, љегово херојско признаље пзгледа да искључује сваку иомисао на лнчну корист; алп, ако она п иоверује у љегово некорпстол.убље, да лн ће свет повероватн?... Ннло како му драго, чпни се као сигурно да ће догађај с наследством створптп какав нов драмски заплет. Међутим, заилета нестаје, тек што је означен. Он је елужио само на то да за тренутак помрачи једну сцену која је нначе дпвна. У носледљем чину налазпмо Нохаиа, у једној сеоекој кућп у околинп Париза, врло озбпл.но рањена. Повређене су вратне вене, п још се не зна да ли ће се Нохан моћп спасти. Он је ту, у једној баштенској наелољачи, под иокрнвачима, с цршш свиленим рупцем око врата, и иомнсао на рупу што је иод тим црнпм рунцем нпје баш пријатна. 11>ега равнодушно лечи један добар п духовит доктор, који не прецењује медецину п чија је сва тајна у томе да треба „чекатпУ Што се тпче Нохана, он .је се одлучио: позвао .је Режнну, да је узме јп ех1гепн*: после тога ће умрети, јер га она впше не воли. Режина долази; он .је упознаје са својпм намерама, н одмах дознаје да га п она непрекидно воли. Она му је за то дала н један очигледан доказ: одрекла се два милиона старога маркиза... Они падају у па-