Дело

КРИТНКА II БИБЛИОГРАфИЈА 1:55 Здравља — место Књига о Здрављу — сваком приступачан домаћи лекар) дело је намењено шнрој публици — народу. То је врло важно те заслужује, да се на томе мало зауставпмо. Морамо одмах рећи, да се радујемо свакој књижевно.ј нојави у нас, која има намере, да ноучи народ, да му покаже веома сложену грађу човечијег тела и врло компликоване радње његових органа: која му износи његове грешке у животу п уиућује га како ваља да живи п најзад, ко.ја ставља себи у задатак, да му номогне да позна самога себе и човека у опште. Јер само оиај, који зна компликоване животне појаве, који зна, како су радње поједииих органа у нашем телу у тесној међусобној вези, који зна, да сви душевни нроцеси, осећање, воља, мишљење, карактер и темпераменат завнсе много од Физичке подлоге — од грађе органа, умеће и себе и друге правилније н боље ценити. Напослетку, ко добро познаје грађу свога тела и радње, што у њему бивају, моћиће п паметније живетн н своје здравље — то највеће благо — чувати, моћн ће корисније и боље своју снагу употребити, издржати лакше борбу за живот и сачувати се од многих намета и певоља, ко.је нас у животу чекају и нападају. Ну Даваги народу поуке о здрављу нпје тако лака ствар, као што се на први мах мисли. Није довољно само знати Факта и имати добре воље и намере, да поучимо народ: како ће своје здравље чувати и у болести лечити се, већ му ваља и казати то у таковом облику и таквим језиком, како ће нас моћн разумети и у толикој мери. како ће моћи поуку примити, присво.јитн је и по њој радити, када потреба захте. Али је највећа тешкоћа код овакових књига, ко.је су намењене народу н поучавају га о лечењу баш у томе, што је врло тешко одабрати оно што је за њега а што није. Ми ваљда нећемо од простог и неуког света, да градимо лекаре: јер то би било прво, апсурдно а друго, п кад би покушали, само од штете по народ а никако од користи за њ. Нарочито ми лекари, којима .је познат историјски развитак лекарске науке п лекарске наставе, не смемо го радити а ево са кога разлога. Нами је бар врло добро познато, да се медицина оснива само на темељном познавању Анатомије и Физиологије човека у нормалном — здравом стању; а Анатомија и Физиологија не учи се из књнга, већ у анатомском и физиолошком институту: парајући, посматрајући и опнтујући. Болест иак, као што је познато, није ништа друго до поремећај нормалних животних појава у човечјем организму а овај се поремећај такође не може изучити из књига већ опет само V болници и то самосталним посматрањем п исиитивањем на болесницима а под руком спремних наставника. То је врло добро познато