Дело

ЈУНАЧКО СРЦЕ 9 — Јемчим! — превали Игњат преко језика. — Господине, — рече газда-Никола среском — прекини нродају; дајем рока до Мнтрова-дне ове године. ()д тога дапа Игњату некако газда-Никола прирасте за срце. Дотада он ни.је нп мислио о њему, па, ако је кад и иомислио, мислио је као и други сељаци: Поштовали су га јавно, јер им је требао, а грдили су га пза леђа јер га нико није волео; али од тога дана њему газда-Ипкола поста као нешто своје. Чудио се: зашто он њему толико верује. Јер то није мала ствар кад газда-Никола пред људима и пред срееким рекне Јевти: Е, Јевто, иди кући и моли се Богу за здравље Пгњатово. II гледај да п он не пзгубп веру! Ма ко да је за тејамчио, не бпх одступио од продаје! Зашто је то? Од куда то? Од куд толика вера кад се њпх два честито нп познавала нису? Та до пре пет месеци није му нп имена знао; није знао чак ни одакле ,је!... Његова душа припаде сва газда-Николи, човеку. који му толико верује, њему, спротану, којн нема нп честите куће а камо ли имања каквог. II, чудновато је то кад некога заволемо. Онда тај човек више нема нп мане за нас; па и ако их видимо, оне нису тако страшне. Сву своју памет употребимо да нађемо начина да те мане оправдамо. Тако н Пгњат. Сад је он у свему правдао газда-Ннколу. Свп поступци његови били су, по његовом мпшљењу, на своме месту. — Шта је, брате! — говорно је он. — Ко тн радн џаба? Поп се моли Богу, па наплатп; војник чува гроб Христов, па наплати; ја бацим зрно у земљу па очекујем од једнога двадесет! Тако н он! Даје своје паре да на њима заради. Он ради онако како му то закон каже. Он не отнма. Коме је он натурио своје паре? Ннкоме. Сваки онај, што је узајмио, отишао је њему да потражи. Он никога није тукао по ушима. „Моја ти је пара по то: ако хоћеш — добро; ако нећеш — ништа није ни било!“ II што је он сад непоштен зато што тражн своје? Ја мнслим да је непоштенијн онај што неће да плати свој дуг!