Дело

ЈУНАЧКО (РЦЕ 23 само пристанеш: од данас уа недељу дана имаш хиљаду дуката у рукама! — Како? — Да се одречеш старатељства над Нпколешевића нмањем. То те ништа не стаје; нпси непоштен човек, јер си чувао док је у твојим рукама било, а одрпчеш се што не можеш да се бориш са сваком алом.... Размисли о томе. Кроз недељу дана ја ћу опет доћи. Ако будеш пристао, имаш две и по оке дуката на кантар!... Адвокат оде а Игњат оста пзбезумљен.... Нцје то мала ствар: хиљаду дуката! Шта ти се све не може учинити са хиљаду дуката готових новаца. Том сумом могао бн купити цео спахилук!... Овлада њиме мисао и он стаде рачунати: „За готове паре могао бих од Јанчића добити ону њиву и за 150 дуката, а можда и јевтиније. Онда би шинуо плот на заградио све до јаруге... То би било имање!... После бих се ногађао с Пкономовићем те бих од њега докупио да исправим ограду; онда бих могао засадити ово парче воћем и кад би мн стале на род од самог воћа имао бих 50 дуката годишње... А већ... онда бих тражио за сина миразушу — има већ прилпка“... Пред њим се сликала будућност у најлепшим бојама: велико имање ограђено н уређено, згруписано у .једном комаду; красно воће; двориште пуно стаја; торови пуни стоке; амбари н кошеви пуни хране; дуга нема никоме ни паре, а има и готову пару; ако би хтео могао би п трговати... Па га обујмило то, па се готово заборавио те и не доједе честпто, а већ три ноћи ока на око... Распаметио се човек, полудео готово. А најтеже му што то не сме никоме да иоверн, чак ни Цаји, а од ње није досад ништа крио. Три дана и трп ноћи држало га је то. Пет пута се канио да иде сам адвокату и треће ноћи већ се потпуно решио. Како није спавао једва дочека пробелу од истока, скочи с постеље и, по обичају, прекрсти се. — Шта .је, што устајеш? — упита га Цаја. — Хоћу на пут. Цаја се диже и оде у кућу да му обућу донесе. Он оста седећи на кревету. Наједанпут му сену кроз главу: