Дело

448 Д Е Л 0 II онда седе те му прочнта свој одговор у коме, иреко обпчаја, одговараше на нападе тукући тачку по тачку... Мп ћемо навести само завршетак. „...Ја сад прескачем читав низ подобних места у одговору г. начелннка, да бих што скорије дошао његовом врло занпмлшвом завршетку. Чиновннк који је контролисао моје учење седам година и трп месеца, (јер девет годпна нисам био државнн стппендиста) и који ми је могао узетп државну стипендпју на свагда, ако ннсам учпо оно рад чега ме је нослао; чпновнпк, који је морао знати за свакн поједнни куре који сам слушао, и код којега сам учптеља слушао; чиновнпк који је нмао у рукама доказе за сваких од шест државних нсппта које сам издржао на бечком медпцинском факултету; чиновник који је читао доказе да сам као лекар бно у аустрпјској п прајској служби чптаве две године дана, п најзад, чиновник, коме је бив. министар унутрашњих дела у моме прпсуству предао све моје дипломе (на докторат медицпне, на докторат хирургије, на магистеријум бабичлука, на операторство, који се не добија испптом него двогодишњом болничком службом), држао пх је код себе трн месеца дана, па их је могао датп да му се преведу, ако не зна латински, па их је могао послати у Беч да се уверн да ли су истините: тај пстп чиновник, који овлашћује на лекарску праксу у Србпји, п којн је допустио да .ја на основу мојих днплома постанем државни чпновннк, данас казује у новинама да ја нисам лекар, да имам само једну хонорарну диплому! Међутим, кад г. начелник санитета нпје умео да прочита моје дипломе, које су месецпма биле у његовим рукама, па сумња у њнх, ја сам вољан да пх пошљем сталном лекарском одбору, тој најкомпетентнпјој власти у нашој земљн, али под једннм условом: да и г. начелник пошље истој комисији све своје дипломе. Оно, пстина, ја сам далеко од тога и да помпслим да толпкогодишњи старешина лекарски у Србпји нема нп једне докторске дипломе, алп како је Српско Лекарско Друштво у својој седнпци од 29 јула 1872 године, на којој је сваки, и најнезнатннјп днпломиранн патрон хирургије изабран за члана већпном гласова, решпло: да не може изабрати за свога члана г. начелника, ни за редовног, нн почасног, јер се за прво нште диплома лекарска а за друго ма какве заслуге за земаљски санитет или за науку у опште; како је, велим, Српско Лекарско