Дело

450 Д Е Л 0 — Па зар ово нису разлози? — Нису, господине. Ја ту не вндим никаквих разлога, али видим нешто што се код нас увлачи, а што никако не ваља, а то је да млађи потискује старијега. II кад бпх ја бпо старешина томе вашем доктору, ја бих лепо пресавио табак и тражио од њега нзјашњење за тај безобразлук, јер то .је безобразлук, господо, ако писте знали! Старчић се озбиљно наљутио. Малпши дође ћеф да га мало пецне. — Ви се канда љутите? — добаци му иронично. — Зар мој практикант да ме грди, па да се не љутнм! плану старац. — Молим; биће мало разлике између вас и вашег практиканта п ова два доктора — рече Малиша. — Нема ту разлике, ту је старији и млађн! II ја вндпм куда ви ,,црвењацп“ нагињете! Ви не би хтели ни старешине, ни власти, ни државе, нн владател^а... — Молим вас, господине, да ућутите! Ја вам забрањујем да говорпте даље — рече Перић оштро. II тај мирни човек плану и погледом пресече старца. — Молим... ја сам хтео... — Ја вндим, а свп виде, шта сте вн хтели. Зато вам забрањујем да говорпте с нама! Вп сте се уплели у наш, а не ми у ванг разговор! — Али... — Ја кажем: доста! Старац ућута. Сви гостн, што бише у томе засебном одељењу за столовима, пренуше п осетпше еву непријатноет сптуације. Све заћута. Тек шапатом пође реч за крајњим столовима; неки се дигоше, платише и одоше, међу њима п старац. Кад он пзиђе упнта Малиша: — Познајете ли ви њега? — Не познајем! — рече Пернћ. II не тиче ме се ко је! Он је био безобразан према свима нама, и ја сам мислио да мије дужност ућуткати га! — То је Поповнћ, секретар министарства финансија. Добро си урадно и пошло тн је за руком да га ућуткаш, иначе он је врло наертљнв! — Пзгледа да је нарочнто дошао да инат изазове — рече Пван — јер га ја овде нпсам впђао.