Дело

X Р 0 II II К А 463 При прелазу из течног у чврсто стање материја причнњује јаке ударе у току струје тако, да оне јачају, кад се матерпја при очвршћавању стеже, а слабе, кад се она шири. Да ту не утичу само Магнусове струје, показује оглед са оловом, код кога су и ти „удари“ опажени при очвршћавању, ма да при Магнусовим огледима загрејано олово са хладним нпје давало никакву струју. Кад је пак Земља сасвим очврсла и то у не баш тако далеко геолошко доба, морала је и струја од хлађења, на основу горњих нспитивања, поштоје претрпела пертурбацију —расти даље до извеснога максимума. Ну како је пак то очвршћавање настало већ одавно, то је и струја већ достигла свој максимум, те сад мора постепено слабити. А како се најзад, на унутрашњој површини Земљине коре још непрестано допуњују чврсти слојеви из растопљенога језгра — то се још једнако морају дешавати н неправилности у јачини струје. Ра1т1ег1-јева посматрања на Везуву показала су, истина у малој мери, да прелаз маса из једног агрегатног стања у друго чинн јаке пертурбације у јачини струје. Оне су некада биле тако јаке, да је магнетска игла под њиховим утицајем имала обрнут положај нолова. II утицај земљотреса канда се јавља у струјама од хлађења и од загревања јер се приликом трусева несумњиво јако загревају померени слојеви. Пошто пак та топлота не може ишчезнути иа један мах, већ се мора само изравнати постепено са околним слојевима, то н Земљина струја мора дуже или краће времена показивати тако добивене пертурбације. Да видимо још електричне струје, које се развијају загревањем металних жица, које ма да немају никакве везе са постепеннм хлађењем наше Земље, кад .је она била у растопљеном стању — ипак може имати извесне слпчности са хлађењем и загревањем коре Земљнне. Г Бахметјев вели, да је и такве струје открио. Кроз жицу од хомегоног метала (гвожђа, никла, бакра) пропустио је електрпчну струју и она је загреје. Та жица при хлађењу даје струју која тече супротно оном правцу, којим је ишла прва струја, којајежицу загрејала. Електричне струје од хлађења добивају се и онда, кад се жица загреје помоћу усијане платинске спирале (струјом из батерије) која је обавија али је не додирује. — Јаке струје од загревања добивају се н онда, кад се жица загрева пламеиом лампе, која се помера дуж 31*