Дело

Д Е Л 0 жице у једном истом правцу. При том .је правац струје супротан правцу померања лампе. Те појаве указују, да је могућно развијање стр.уја од хлађења или од загревања и у самој кори оемљиној, где улогу лампе врши само Сунце. При том нншта не смета што је оемља разног састава. Доказ .је овоме околност: да оемљина струја зависн од положаја Сунчева над хоризонтом т. ј. од количнне топлоте, која доспева до Земље на извесно место и за извесно време. Према свему досадањем, Земљпна је струја вероватно састављена од ове три струје: 1° — термоелектричне струје; 2° диафрагматске струје; 3° — струје од хлађења или од загревања. Поред овнх, да пх назовемо, главних компонената Земљине струје, може још иостојати чнтав низ споредних струја н. пр. агрегатске струје, које се разви.јају при прелазу на пр. леда или снега у воду; етрује од трења, које се развијају на пр. при протицању река, удару морских таласа о обалу на н услед ирилива и одлнва; бнљне струје, које се развијају у бнљкама на пр. при животним процесима њиховим. Све те компоненте дају једну резултанту, коју називамо Земљином струјом, а чпја се јачина мења свакога тренутка због .једне или друге компоненте. Да би се нак могао изблпже проучптп узрок Земљпне струје, мора се добро испитати свака од поменутих компонената. А то се пак мора учинпти само тако, ако се за испптпвање сваке од њих нзберу такве околности у којима ће бпти одстрањен сваки други утицај и свако њихово узајамно мешање. Догод се то не успе, за нас ће схватање Земљине стру.је, која у ствари постоји, стајати на истој мери сазнања, као п нераздво.јно са њом скопчана појава Земљиног магнетизма. О. новембра 1902. Београд Проф. Јеленко Михаиловић.