Дело

466 Д Е Л 0 умност људска првобитно и најчистије врело из кога нотиче философија и наука и крајни истински критеријум према коме се одмерава свеколико људско сазнање у нстини. II нрема томе све се, по неопходности саме ствари, квари п истура што се од тога врела сувише удаљи на пољу Философије и науке, као и на иољу религије, обичаја, начина живљења и т. д., и све се исправља кад се њему врати“. И кад је овако поставио нринцип и критеријум своје филосоФИЈе, писац овако обележава задаћу своје расправе: „задаћа је ове расправе да тај Факат констатује: да нагласн како је ништавна сва људска ученост ако нијс ма у ком ступњу и облику израз инстнктивног ненамерног искуства, рода људског, п ако не стоји, посредно или непосредно, у служби високих људских идеала: братства, једнакости и равнонравности“. Иза ове „речн у напред“ ређају се сад разне врсте погледи г. Миловановића: укупни поглед, који као да представља г. Мпловановићеву философију и која обухвата развитак знања, прве филосоФе н научннке, јелинску философију, ирелаз философијп средњих векова и модерну философију; затим психолошки, логички п иедагошки поглед, на онда привредни, правни, политички, верски и морални поглед, који се опет деле на неке нодпогледе као привредни у пољску привреду, у индустриску привреду и нривредни ноглед у онште, правни поглед у правни поглед у опште, у имовни правни поглед и у кривични правни поглед, политички ноглед у политички иоглед у опште и у уставни н парламентарни политички поглед, и најпосле неки поглед на језик. Кад је овако у главном свршио с разним погледима, који као да представљају разне научне гране, писац нам даје нека тумачења— природне н људске карактере и појаве и „транслокације“ карактера, те да заврши с историјским погледом п одређнвањем улоге научника и философн. II као што је оригинално почео, г. Миловановић тако бригинално и завршује своју расправу овим редовима: „Тако смо мп видели и оценили умне, моралне, нолитичке, верске и друге производе људске расе, које је наука регистровала и које смо ми номенули у овој расправи. А по себи се разуме, да смо ми видели н оцени.ш само оно на што смо упућени самим својим умним, моралним. верским и политичким својствима. Други ће, нема сумње, све ово друкчнје и видети и оценити по самој неодољивости природе своје. Људи хппнотисани сталешким, партијским, власничким, новчаним или ма каквим другим интересима — изузпмајући интересе опште заједничке среће и благостања, опште једнакости имовне, правне и по.штичке