Дело

46К Д Е Л 0 сс створио пре њих и незанисно од њих". Разлике између ФилосоФије, науке и обичног искус/гва нема по г. Миловановићу, јер, како он велн, ФИлосоФија и наука нису ништа друго до инстнктиван ненамеран продукат људске расе у опште, и сва се разлика своди на разлику у обимности! Са гледишта сувременог философског позитивизма, наставља даље овај наш оригинални философ, разлика.је међу философијом, науком и обичним искуством само у количипи а не у каквоћи сазнања: обично искуство обухвата омање генерализације и апстракције. наука нешто шире а ФилосоФИ.ја највише апстракције и генерализације и све области људског сазнања. Али и то није баш тако, јер, продужује даље писац, ношто сваки н најмањи део васељсне оличава у себи целокуине светске законе, онда један исти чин може бити п лредмег ФилосоФије, и прсдмет науке и предмет обичног искуства: као иредставник васељне идс у Философију, као нредставник једногили више радова (редова?) у науку а носматран засебно иде у обично искуство. II Икад се тако ствар узме“ онда је разлика између Философије, науке и нскуства онет само по имену а не по Факту. II наука и ФнлосоФија и искуство иредстављају само знање ради нредвиђаја! Па ко је онда ноделио нли како философски вели наш пнсац расцепио философију, науку и нскуство у три гране и струке? То су учинили теологија н метафизика, појезија осећања н пнтелекта. 11о овоме би изашло да је г. Миловановић ђак Огиста Конта, којега он и иначе меће у светске мислиоце првога реда и од којега је он позајмио н онај „увиђај ради предвиђаја“ (уојг роиг рге\г01г). Сувремени философски позивитизам у г. Миловановића није ништа друго него позитивизам Огиста Конта, а колико је он данас сувремен и колико је философски оставићемо на страну, јер је то људима који се мало више овим питањима баве познато. Тим поводом рећи ћемо самооволико: Философија и наука у почетку свога развитка нису се разликовале: Философија је била то што и наука. Доцније су се оне подво.јиле, па је ФилосоФија постала неко мудричење и тражење путова ка срећном животу и блаженству док се најпосле на том иуту није спојила са свим с религијом, нарочито у Средњем веку. Кад су природне науке у 15. и 16. веку коракнуле јаче наиред, филосоФија се почела одвајати од религије н покушала да путем разума и помогнута науком да оно што је религија давала дотле човеку: да објасни постанак света п однос човеков према свету. Како је развитак науке ишао све живље, како су поједине научне гране све јаче шириле и дубиле област својих испитивања а тако проширена област научног испитнвања изазвала и нове научне гране, то .је онај горе