Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 473 н др. Погрешно је Крушвица, треба Крушевица. У Бугарској је сасвим погрешно обележена Рила (а не Рило), она је западније. Ни.је Витош. него Витоша и т. д. Све су то погрешке, које се провлачс на картама још од почетка друге половине ирошлога века, и ио свему овоме изгледа, да је г. Пајкер имао готово, израђено клише (камен) те рдније карте. па њега употребио за израду ове своје карте. Ово потврђује још н терен, представ.Ђен методом најпростијега шумеровања, каквим су се иредстављале све старије карте. Такво шумеровање ретко се данас употребљава, јер је несавршено, њпме се не добпвају нластичне карте. — Исправака и додатака нрема најновијим резултатима географских испитивања има врло мало. Унете су многобројне, тачне, висинске коте: тако је за .Буботин стављена његова права висина (2500 м.), за Мусалу такође (2923 м.) и т. д. На свима већим језерима (изузев Скадарског Блата) унете су наЈвеће дубинске тачке по мерењу Пг. Ј. Цвијића.1 Повучене су границе вилајетима и санџацима. — Нарочито су обележена места у којима су седишга патријаршиских (плавом бојом) и ексархатских епископа (жутом бојом): 28 су места седишта патријаршиских епископа (међу којима су само два Србина, у Скопљу и Иризрену), а 10 седишта ексархатских епископа (у Дибри, Охриду, Скопљу, Велесу, Битољу, Беру, Струмици, Кукушу, Неврокопу и Серезу).Али су главни ци.ђ ове карте, као што и раније поменусмо, прилози за разумевање македонског нитања, израђени по Б. Томашку, Ј. Вамберн-у, Јовану Цвијићу и др. Овде, на првом месту ваља поменути уметнуту (Хеђепкаг(е) малу карту под насловом: Језичне ннгересне СФере у и око Македоније и Старе Србије (размер 1:8.000.000). На њој су картограФски представљене границе нростирања грчког, српског, бугарског, арбанашког и турског језика. Границу је ову одређивао г. Пајкер по народннм школама у појединим областима, а извор му је доста иогрешан, К. у. Масћ. Већга^е шг ЕНтоодарМе с!ег Ва1капћаМп8е1 (Ре1егтапп8 МШћеПип^еп 1899. V). 1 21 Бг. Ј. Цвијпћ. Велпка Језера Балканскога Иолуострва. Језера Македоније, Старе Србије н Епира. Издање Академије Наука. Београд 1902. . Гптографија Државне Штампарије. 2 Нама је чудновато, како је г. Пајкер, иначе одлнчан зналац картографије (уз го н доценг на бечком универзитету), могао да се задовољп овако рђавом картом. Ово је бпла згодна прилика да се, уз додатке за македонске стварп, изради и једна лепа карта тпх земаља. Најпоеле, кад г. Па.јкер ннје хтео да употреби ту прилику, зашто на.ч пије дао копију какве друге, боље карте?