Дело

474 Д Е Л 0 Овакав начин одређивања ове ствари нзгледа нам сасвим незгодап. јер се врло лако може погрешити: нпр. у некој области се лепо српски говори. али нема српских школа, но бугарских, и та се онда област уврсти у бугарску! Граница српскога језика на Ј-у доппре до Струмице: захвата целу Стару Србију [разуме се н Србију. (изузев крајинског и половину пожаревачког округа) и Црну Гору] и један део Македоније, јужно од Сконља и Тетова, док је граница бугарскога језика много већа: иде на С-у од Скопља до близу Нрнзрена и захвата готово целу Македонију и већи део Тракије (са Бугарском). Истина г. Пајкер је означио као српске оазе и крајеве око Солуна, Дојрана, Бптоља, Охрида и Дибре, али је све то мало према ономе, што је означио као бугарску језичну сФеру. У осталом, ваља нам признати: Бугари имају сада у Македонији и Ст. Србији више школа но ми, нропаганда им је енергичнија и паметпија но наша, па зато се њихова нацнонална свест и јаче шнри но наша. -- У самој Србији г. Пајкер није тачно поставио границу нашега језика: дао је румунском .језику цео крајипскн и већу половину пожаревачкога округа. У крајинском округу има око 4 Румуна, а у пожаревачком само 1 з (у црноречком округу, који г. Пајкер није ни узимао у обзир,1 •_> становништва су Румуни), а, што је најглавније, у Србији нигде, па нн у тим окрузима, нема румунских школа. — Граница грчкога језика на С донире. црноморском обалом до Варне, у Албанији северно од Драча, а у Македонији и Старој Србији најсеверннја је тачка Скопље. Граница арбанашкога језика захвата нешто мало Црну Гору, улази у Србију до Куршумлије и заузима целу Албанпју. Граница турскога језика јако је разбпјена: има много оаза по Македонији и Бугарској. захвата велики део североисточне Бугарске и готово половину Тракије. — Али је чудновато, што Босна п Херцеговина нису ушле у ову иитересну сФеру у и око Македоипје и Старе Србије. Оне су представљене сасвим другом бојом, као да се у њима не говори срискпм језиком, него неким другим, сигурно „босанским“! Интересно је, што је чак и један део новопазарског санџака обележсн бојом, којом је и Босна и Херцеговина обележена: зар се и ту говори „босански“? Чудна је аустриска иолитика: нред њом падају све научне истине, па ма како оне биле очевидне! Покрај народних вероисповости, на овој су картици осначени п културни појаси Балканскога Полуострва по I >г. Ј. Цвијићу.1 1 Антропогеографеки проблеми Балканскога Полуострва од Бг. Ј. Цвијпћа. Етнографски Зборник Српске Краљ. Академије Наука. Стр. XXII—XXVII.