Дело

V СКН-СИРУ 47 је у Сен-Сир .једино евојим трудом н упорном вољом. II уз пркос очпгледној неједнакости, н по имућностп, и по роду, овп су се младићп заволели, не раздвајајући се један од другога. Ну, дан раннје, онп се иозаваднше око неког обичног иолгггичког питања. Обадвојица падоше у јарост, искрсну увреда п де Пресак ошамари свога друга. Ту је било још сведока, н у том случају днсцпплпна захтева да се туку. Оба су прпјател.а још нстог .јутра укрстили мачеве, н Клоден је, једним несрећнпм пуннм ударцем, био иробуражен целом оштрпцом. У очајном стању однелп су га у болницу, где га је, крај постеље, дворила услужна сестра Венсанова. Она ннје туна сама била. На неколпко корачаји од иостеље, седео је на столицп некн врло блед младић, погружен н скрштенпх руку. Вио је то де Пресак, којн је тражио и добпо допуштење, да остане покрај свога пријатеља. Од јутрос га никако не напушта; од јутрос непомично седи наспрам свога пријатеља, којн се с душом бори. Око девет часова наступп мали покој, после мучења преко дана. Клоден онда захте да буде на само са својпм пријатељем, н кад се сестра удали, он му рече: — Седп ту... блнже, хоћу да говорим с тобом. — Ћути сад, доцније... уморићеш се, рече му де Пресак. — Сутра. Онај затресе главом. — Сутра? рече он, — Ах! онда ћу бнти далеко, нрећи ћу границу. Чуј ме н немој плакати; ти знаш да је то веома глупо. Што се то тако десило, нема ту до тебе крнвице. Тако је захтевала дпсциплина, а и сам сам, у осталом. бно неспретан. Па, ако ме најзад и нестане, зар је вредно да се човек због тога жалости. Ннје то никаква несрећа, но само случајност. Него ја нмам теби да кажем о много озбнљнијим стварима. Немој ме прекидати, јер ми је час куцнуо, те немам много времена... Ти сн увек држао да сам ја син чича-Клодена, сељака. А нисам: мој је отац био врјник, био је капетан... — Као и мој! рече де Пресак. — Као п твој, одговори му Клоден. — II, тужна н чудновата .једнакост! н он је погинуо... и погоди где је погинуо? На Гравелоту. — Као п мој! — Да, иријатељу, отац мн је пао крај једнога пута. Бно