Дело

48 Д Б Л 0 ,је на умору. Придржавао га .је .један од његових л>удп, покушавајући да га запоји са неколнко капп рума нз своје чутурице... Био је жедан, као ово ја сада. Де Пресак му пружп чашу с водом п он оквасп усне. — Кад је већ осетио да ће умрети, имао је још само времена да рекне неколико речи војнику, по пмену Клодену: „Ја, јуначе, остављам сина и жену. Они ће ме онлакатп, поносећи се мојом смрћу. Но сем љпх ја имам иједно друго дете, дете греха... 'Гп ме разумеш, шта хоћу тиме да кажем? Оноје далеко, код неке мајурке из Нпјевра... Код мене ћеш наћи записано његово пме, адресу те жене п нешто поваца. Све је то твоје. Отићп ћеш тамо п узетп себи ма.тога. Ја тн га предајем. Начини га војником! Обећавати лн мп то? Добро, хвала тп, а сад ме остави н иди у борбу!“ II отац мп умре. Но зашто ти плачеш толико! — Оато што ме та прпча о смрти твојега оца иодсећа на смрт мојега... Клоден продужи: — Ннм је престао рат, војник одмах оде да потражп дете. Бринуо се о њему као о своме рођеном, дао га је у школу и са поносом га .је васпитавао. Сеоски свештенпк му пзрадн п благодејање за семинар, у ком је учио. Његов се поочим крваво због њега мучио, одузимајућп себи много што шта; и доживео је радост — по цену толпких жртава! — да га дочека да посгане младић п да ступи у Сен-Сир. Жеља .је капетанова била пспуњена; снн му постаде војннком. Но тај младић беше рђав... бн допустп да добије ударац, не одбпвпш га... али он од свег срца прашта... ирнјатељу, који му гајезадао... он му пружа руку... шири наручја, хоће, пре него умре, да загрли, да загрлн свога бра... Де Пресак му шчепа руку п развлачећи слог по слог. рече: — Дакле тај капетан што је погинуо на Гравелоту, јесте отац нас обадвојице?. . — Да, одговорн Клоден. — Ти си то одавна знао? — Пма три године... рекао ми је онај добрн човек, који ме је примио и васиитао. Зашто ми ти то не рече пре него што смо се тукли? — Било је немогућно! • — Не бп ме онда начннно убицом! Сад тек разумем зашто