Дело

Д Е Л 0 I Е се чисто некако болешљнво. Песме што се тад певале знао је он већ одавна, иу вече, после вечере, место да леже и спава, он се повуче и пева. Мајка му, док он пева н.ој нознате иесме, сва се топи од радости елушајућп га, али кад он, онако повучен, унесен, иочне друго, пешто ново, чудно, одмах би га прекидала. Било јој .је тешко, као страх је хватао од тог, гаквог његовог унесеног, некако чудног певања. — Немој, синко, немој! прекидала би га она. Што, нано? Нашта? .једва бн се трзао, п чисто као с муком се растајао, ирекидао то своје иевање. Мајка му, још уплашенија од тога његовог тешког, као с муком отрзања, заноса, упорно би продужавала да га прекида, моли, као освешћује. — Немој то! Певај друго, ово, обично... Шта то? Али онјебаш то највише волео. Ове, обпчне, свакидашње песме толико је већ знао, невао их, да су му биле отупеле. А у овом, своме иевању, пзвнјању, заношењу гласа, он је налазно неигго пово, своје. II зато бп као с муком пристајао на материну молбу, п престајао да пева. Алн баш то незнано певање задавало је матерп страха. Нп сама није знала зангго, алн тек јој се јављала као нека далека, изненадна сумња при сваком таквом његовом унесеном певању, и увек бп јој долазио чудан, као болестан, не здрав. Ма да је у лику личио на покојног оца му, нарочито облином лица, исиупчењем чела н браде, ппак та његова нежност, то бледило, бунило је њу, плашило је. А највише јој задавало страха, бојазнн она његова мирноћа, нешггересовање ни за шта, ни за кућу, ни за храну, за одело, као нека новученост, удаљеност од свега н свачега. Према свему био .је као равнодушан. не као његови другови, младићи, који било у проводњама, девојкама, било у кицошењу, ношењу, налазе задовољства, радости. Као да ннје био млад, мушко, већ нешто друго, тако миран. II једино још то његово певање, алн, као што рекох, чудно неко певање. Уношење, ватра, и то као нека одавна наслућивана, велика, страсна, као жив жар, а опет нрнтајена, уздржавана чежња, бол. II то је његову мајку плашило, ма да се поносила тим његовим певањем. II мајстор му се поносио песмом. Чак мује израдио да чита, пева часловац у цркви празником: прво, и да се ч.ује, да сви виде како он пева, а друго, што ће и он, мајстор, тиме као нешто добити. Сви ће, знајућн за Стојана, у исто