Дело

78 Д Е Л 0 стовпма, чнта, чпта, а глас му гроће. На сваки његов почетак, изненадпо, као што треба, издизање гласа, извијање, гротање; мајка би се загрцавала. — Слатко моје дете!... II тако, догод он чита, траје служба, она би са -Јованом, на улазу у цркву, склоњена, плакала, грцала слушајући га, догод не би Стојан изишао и дошао к њима. У том би им се увек н мајстор приближио. Радостан, срећан због Стојана, успеха његовог иевања, он би им нрплазпо, здравио се с мајком и понуђавао, звао да сви онп, чак п Јован, право нду његовој кућн п тамо, као увек, остану на ручку. Али би то мајка одбијала уплашено. — Не, не!... Немој, газда-Арсо! Код мене ћемо. Има, дао Бог. А и иразник, па није нраво да су ми врата затворена. Пма, зготовила сам. А ево и Јован ће код мене... Мајстору није право, али и сам впдн да је у реду и онда пх оставља, али под условом да у вече, после вечере, дођу. Нмаће госте, доћп ће некп на посед... II она мора да је ту са њеним Стојаном. II онда је оставља, журп се да заједно са осталим људпма, првацима, оде владпцп па иодворење, да га тамо питају о њему, Стојану, разговарају се о његовом певању. А она би, у среди, с једне стране Јован с друге Стојан, полако, тихо враћала се натраг, кућн. Целог пута брижно гледа у Стојана и, кад он, као увек после неван.а, као уморан ћути, не говори, она га уплашено пита. — Шта тн је? Да тн ннје штогод? — Ништа ми нпје! одговарао би јој он смешећи се на њу, на ту њену вечиту плашњу, бригу, страх о њему. — Па што не говориш? Говори. Алп бн Стојан и даље продужавао да замишљено, унесено ћути. Њу то његово ћутање и плаши. Али брзо се она отресе те плашње, јер мисли да он зато ћути, стиди се, што нх сад сви пролазници, који као и они из цркве иду кућама, услед његова читања у цркви, поздрављају, јављају им се. . II зато заборавља на то његово ћутање, па сва срећна, она се место Стојана јавља пролазницима, разговара се... II тако јављајући се пролазницпма на обе стране чаршпје — она у среди с једне стране Стојан, с друге Јован — силазе онн полако низ чаршију, улазе у њнхну малу, која. онако на крају, у баштама, далеко од